pomutnja, ona je ta koja je kriva
sto su na prozoru ostali otisci prsta,
sto je otirac ukraden ispred vrata.
spusti zastore i suti.
bolje i to nego da se ostalo u blatu.
ovo je varka a ono je zamka,
ne postoji prozor u noci.
ne vidi se sijalica.
ne miriše dobro pecena pita.
ovo je vec bilo, sutra ce se dogoditi isto.
ti nisi taj, ona nije taj.
ucinilo se da ima smisla.
kad se zaljulja kazaljka,
tada se sprema rat.
u cijem vrtu spomenik ideala,
tko se krio iza skolske ploce.
stani i ohladi,
ne postoji bajka.
cekanje je sve sto te cini sretnim.
odnesena sam ja.
samo mi malo fali da,
ta filozofija sto jest,
ne bude ono sto nije.