Pisma pjesnika koji stoji na kiši, koji laže i voli

Uglavnom, moje aktivnosti oko 1. 12. bile su jedan od razloga da sam pao histu. Pa jedno vrijeme nisam bio u moodu za pisanje. A još su došli i praznici pa u natrpavanju kolačima itd nikako da odem na blog i nešto suvislo napišem. A, da... moje čestitke svima... Da ne budem nepristojan...
Ljudi su čudni... I ja s njima. Slavimo to što starimo, to što smo potrošili još jednu godinu... Ali svaki razlog za slavlje je dovoljan razlog da se slavi. A ne mogu se požaliti na svoj doček. Belgijska piva, kuća jedne frendice i poslije Trg, vatromet, šampanjac, kuhano vino... Jebote... Ima neke čari u prolaznosti vremena.
U svakom sučaju, nisam se odselio, nisam opet otputovao, nisam umro i nisam završio u komi nakon opijanja na dočeku Nove nam 2007. A dotična će godina, nadam se, donijeti pozitivna zbivanja... Položene ispite, Balaševićevu knjigu, koncert, ljeto, ljubav, tko zna što ne... Neka Ti je sretna Nova, Lunjo...