|
Fogec je gledao zbunjeno u Goju. Nalazili su se u mračnom podrumu Štrigine vikendice koja je odisala vlagom i nekim čudnim mirisom mošta. Jedino svjetlo je dolazilo kroz mali prozorčić koji je bio smješten iznad vrata podruma. Goja je nestrpljivo čekao Fogecov odgovor. Znao je da slijedi fufljanje i ne baš pretjerano dobar izgovor slova «r».
«Samo malo, ti meni hoćeš feći da mi njoj to stavimo u čašu neopaženo, da je neopaženo odvučemo u podfum, i da je onda neopaženo pofukamo na ovom kauču, i da je onda neopaženo vfatimo, i da se ona neće ničega sjećati? Goja, ti si lud čovjek!»
«Ali, mogli bismo...», odgovorio je ponosno Goja. «Samo se trebamo dobro organizirati...»
«Ofganizifati? Jesi ti lud?! A što bi joj ti stavio u piće? Mislim, mala je supef i sve, ali mogli bismo svi u zatvofu zavfit! To ti se zove silovanje!», odgovorio je bijesno Fogec. «Nije ni ona luda!»
«Zna Štriga jednog lika koji ima to... On to može nabaviti, njemu je to pola sata do Zaprešića...», rekao je Goja.
«Ne znam... Glupa je to ideja...», odgovorio je Fogec i sjeo pored Goje na prljavi kauč.
«Gle Fogec... Skupimo pare, ja, ti i Štriga, i nek´ se Štriga zaleti... Ne smije nitko drugi znati... Ja ću je kao bariti, simo-tamo, i odfurat je ovdje kad je primi. Do tada vas dvojica napravite meni blok i ne dajte nikome u podrum... Na kraju kad je ja obradim, možete je vi derati... Treba nam samo petnaest minuta, nitko neće skužiti...», rekao je Goja.
«Hm... Ne znam...», zamišljeno je odbrusio Fogec.
«A zašto bi ti kfesnuo plavušu?», nastavio je dalje Fogec. «Nije ona glupa... Ajmo fadije onu mutavu, onu Bofg...»
«Ma daj Fogec, odjebi! Vidio si kakva je to daska od žene! Velim ti, ako ovo prođe kaj sam naumio, imat ćeš kaj svojoj djeci pričati!», uz smiješak je odgovorio Goja potapšavši Fogeca po ramenu.
«Možda...», rekao je Fogec. «Vidjet ćemo što Štfiga misli...»
Kad je nakon izvjesnog vremena čuo Gojinu ideju, Štriga se smijao tri minute bez prestanka. Taj smijeh je bio toliko intenzivan, da je čak i Stanka došla u podrum iz znatiželje. Ali na Gojinu veliku sreću, brzo je otišla, pa su tri druga ostala sama iza zatvorenih podrumskih vrata. Sljedio je još jedan fufljajući monolog, ovaj put iz Štriginih usta.
«Ja ne želim u tome sudjelovati. Ja ti mogu rohip nabaviti ako hoćeš, ali ne želim u tome sudjelovati. Ali, ako te netko skuži, ja ti to nisam dao... I odmah da ti kažem, neće ti to uspjeti! Nema šanse! Čak i da je uspiješ odvući ovdje, netko uvijek može posumljati. Kažem ti, ja ti mogu nabavit, ali to je sve!», obrazložio je Štriga jasno i glasno.
«Ako nećeš večeras fukat, ne moraš! Fogec i ja hoćemo!», uskliknuo je Goja s oduševljenjem.
«Kufac hoćemo! Bafen ne onu plavu...», odgovorio je mrzovoljno Fogec. «Ali bismo mogli Bofg ili onu Peksimetovu...», nadodao je nenadano Fogec.
«Ma, dogovorit ćemo se već. Koliko tebi Štriga treba da nazoveš tog lika i da se nađeš s njim?», upitao je Goja.
«Za sat vremena sam natrag. Ali, morat ćete pola love odmah sad skupiti...», odgovorio je Štriga.
«Naravno, naravno!», suglasio se Goja.
«Onu Bofg bismo mogli kfesnut... Baš je ifitantna mala, tfeba je dobfo izjebat...», zamišljeno je rekao Fogec.
«Sve ćemo se dogovorit... Ajde ti Štriga nazovi tog lika...», rekao je Goja.
«Budem.», odogovorio je Štriga.
Štriga je izašao iz podruma, a Goji se učinilo kao da se ponovo počeo smijati. No, to Goji nije bilo nimalo bitno. Razmišljao je o tome kako će večeras biti akcije u Štriginom podrumu. Tu je bio u potpunom pravu.
|
