Enter-Exit

Okružen tamom pokušavao je da izvede IPPONME formu, bila je to najprostija forma umetnosti upotrebe katane. Nije mu uspevalo, da li zbog bola u kolenu, da li zato što sablja nije pripadala njemu,da li zbog osećaja promena nebitno DAI katana nije slušala. Pokušavao je da isprazni um, da pokret sečenja izvede onako kako je učio i uvežbavao godina pre toga. Da vazduhom prostruju onaj oštar rezak zvuk sečenja.

Vratio je katanu u korice i seo da meditira. Uskladio je disanje i skoncentrisao se na haru. Bio je obučavan da uvek sluša svoje telo, jer ono uvek unapred najavljuje dešavanja, osećaj, haragei kako god. Odavno nije radi kudji meditaciju, odavno nije imao ovoliko dubok osećaj unutrašnje energije. Video je sebe na planini, istoj onoj gde će se suočiti sa svojim strahom, istoj onoj planini gde je u svom snu bio presečen. Sedeo je smireno, hladan vetar je šibao njegovo lice, video je sempaj-a kako u svoj svojoj veličanstvenosti izvodi savršen IPPONME. Čuo je jasan zvuk sečenja vazduha i znao je da gleda savršenstvo. Zapitao je sebe da li je možda haragei upozoravao na to, da u svo svojoj želi, divljenju i fascinaciji sempajem, on sensej postaje polako uzrok spoticanja, nervoze i razočarenja. Na tren kroz telo mu je prošao osećaj hladnoće. Znao je razlog sada i znao je da neće dozvoliti da postane faktor koji će sempaja odaljiti.
Znao je sada sigurno da će sempaj uspeti da odbije sve sitne žaoke shoguna i njegovih dvorana, da će ono što se uviđalo kao njihova prednost sada, uspeti manipulacijom da okrene u svoju korist.

Sada je jasno video u svojoj meditaciji DO koji mora slediti.
Ustao je uzeo je ponovo katanu u svoje ruke, i vazduhom je prohujao oštar zvuk IPPONME forme u svoj svojoj lepoti, katana je bljesnula...