Enter-Exit
17.01.2007., srijeda
bez naslova
Preporuka uz casu Merlota
"nedam nikom da te dira nedam nikom duso moja, tugo kad bih mogo da te vratim kad bih mogo eh da biram ja bih opet bio sa tobom nedam nikom da te dira nedam nikom duso moja, tugo kad bih mogo da te vratim kad bih mogo eh da biram ja bih opet bio sa tobom nemam cemu da se radujem samo vinu kad se napijem srce stane kad se seca sad znam sta je to jednom imo onda nemao sta sam hteo imao sam svud sam bio duso moja, tugo prevarih se poverovah sada vise niceg nemam nista vise nije ostalo nemam cemu da se radujem samo vinu kad se napijem srce stane kad se seca sad znam sta je to jednom imo onda nemao" |
raskrsce
Moj stit
odbijace udarce svih onih sto moju smrt prizeljkuju sve dok me sebicnost svoja smrtno ne rani. ************ Ne znam gde sam, koje je doba dana ne znam koja je godina koji vek ne znam Samo stojim ne pomeram se.. rodicu se ili prisetiti svoje smrti.  |
15.01.2007., ponedjeljak
Samurai story part 2 - CUT
Stari samuraj je na svom putu imao mnogo borbi. Uvek je pobeđivao. Pobeđivao je zahvaljujući spoznanju da ne mora brinuti o drugima. Ne zato što to nije hteo, već zato što nije našao svog sempaja. Kada ga je najzad pronašao, kada je video da sempaj poseduje sve ono što treba osetio je ogroman osećaj zadovoljstva, ispunjenja, divljenje i iskrene fascinacije. Uživao je gledajući sempaja kako napreduje. Vraćao je sećanja iz prošlosti, analizirao i uvideo da je sempaj ono što je tražio čitavog svog života. Da su lutanja kroz maglu, nebrojane borbe najzad završene. Radili su borbu, sensej nije popuštao sempaju i uživao je u tom osećaju koliko sempaj brzo, kvalitetno napreduje, kako upija sve pokrete i barata oštrom katanom.
Shvatio je da su kao tandem nepobedivi, da ne postoji ta prepreka koju ne mogu savladati. Upotpunjavali su se u svakom pogledu. Celina je funkcionisala besprekorno. Spoljni neprijatelji nisu bili prepreka shvatio je to senseji, shvatio je u jednom trenutku da je jedina slaba tačka on sam. Da će katana smrtonosno zaseći onda kada on bude povredio sempaja. On je bio ta karika u lancu, ništa spolja nije moglo da uništi kompaktnost. Ali zbog starčeve gluposti, trenutka nepažnje, osećaja nadmoći nad spoljim svetom nije uvideo da u toj borbi katana skreće sa svog puta. Nije primetio da blještavo sećivo ide ka telu sempaja. Kada je shvatio gde se oštrica kreće već je bilo kasno, katana se zarila u sempaja stvarajući ranu koju je nemoguće zalećiti. Pao je na kolena, gledao je sempaja poželeći da u tom trenutku zajeca, da mu suze budu olakšanje. Nije se desilo, postao je ubica koji plače, plač gde suze nisu izlazile. Osetio je ogroman osećaj praznine u sebi, uspeo je ono što drugima nije polazilo za rukom da ubije ono što mu je značilo i da ubije sebe. Njegov osećaj praznine nije mogao da se vidi spolja, ali unutra razdire. Osećaj krivice što je to uradio sempaju, osećaj nemoći i ljutnja na sebe što nije primetio gde katana ide. Razmišljao je šta dalje, kako nalazio se na raskrsnici. Znao je senseji da mu se ovo nikada više neće desiti u životu. U to je bio apsolutno siguran jer je ogroman teret griže savesti i nesigurnosti za ubuduće nosio u sebi. Nije želeo da taj osećaj potisne i dobro je što je prisutan u toj jačini jer je mehanizam da se nesto tako ne ponovi..Nije bio glup i razlikovao se od drugih, nisu mu trebali dani, nedelje, meseci da shvati nešto.Da vidi ono što je u početku borbe trebao da vidi, da to nije bila podeljena borba već jedna jedina borba. Da ono što je rekao jednom da se morao zadržati na tome, da ne forsira udarce kada su bili nepotrebni. Dovoljan je bio pogled u beživotne oči sempaja , oči koje je sa toliko ushićenja gledao da zna. Zna šta nije trebao i šta nesme činiti ubuduće. Nikakva izvinjenja, molbe upućene sempaju ne vrede.Nikakav oproštaj neće moći da suzbije ono što je uradio. Sve to mora ostati kao opomena, kao mehanizam za budućnost da pažljivije gleda, da osluškuje i prati tok katane. Sada je shvatio da se mora povući, odložiti katanu, sesti u mraku skinuti svoj oklop i povećavati svoj bol. U glavi će uvek biti slika oštrog sečiva katane kako pada na sempaja i praznina u njegovim očima.Praznina koja govori da on to nije očekivao od senseja. Odložio je svoju katanu, spakovao je i gurnuo u tamni ugao svoje pećine…… |