06.11.2006., ponedjeljak
Blogirana REM-faza #2
 Značajno je što ovo pišem u ovom trenutku. Naime, probudio sam se prije 5-6 minuta i još sam jako pospan i mislim da još pomalo sanjam ali ne znam što. Vrlo čudno.Dakle za par minuta se neću sjećati da sam tipkao neke stvari zato brzo prvo pišem divlje natuknice, na brzinu, da ne zaboravim. Heh, čitate neke stvari kojih se ni sam neću sjećati. Imate čast ući u moju glavu. EDIT: sad kad sam sve napisao, popunjavam. Stojim u kuhinji doma, mrak je i gledamo neki jugoslavenski crno-bijeli film o nekoj gospođi u godinama koja je nekakav Titov "sekretar" nečega. Vozi se s još par ljudi u nevjerojatno širokom sutomobilu po Ilici. Iako joj je funkcija biti stroga i nemilosrdna, žena se ponaša kao stara dama i priča kako voli jesti kolače. Još je nešto pričala, nešto važnije od svega ovoga, u nekom uredu, ali evo, ne sjećam se više. Pokušavam spremiti ručak (mrzim kuhati, mrzim), ali konstantno zaboravljam što treba raditi. Spremam krumpire i tikvice, ali kad uhvatim krumpir, zaboravim da ga treba oguliti. Ostavim ga na stolu, krenem po nož, kad se vratim, ne znam gdje sam ostavio krumpir. Bijesan, ostavjam sve i naređujem mami da mi napravi večeru, koju ona napravi malu, pa se ja opet naljutim. Mama gleda u prozor moje sobe i kaže da "ona" mora ostati u kući, da će oluja. "Ona" je očito moja mačka Pia, ali ovdje nije mačka nego velika krava koja stoji u hodniku. S hodnika proviruje kroz vrata kuhinje velikim goveđim plahim očima. Mama krene prema njoj, a krava se preplašeno okrene i ode u moju sobu. Ja za njima. Krava s lakoćom skoči na prozor i gleda u mrak. Želim je uhvatiti ali skače uz udarac dolje, malo pričeka, pa odlazi u noć. Čudim se kako joj nisu pukle noge. Odjednom se nalazim se u nekakvom filmu i hodam gradom. Stojim na kravu zgrade. Pa sam malo na cesti. Nestajem i pojavljujem se. Odjednom sam natrag u kuhinji. Tata gleda TV. Gleda film u kojem sam maloprije bio. Slika se miče, nema ljudi. Pričam kako neki sad hvataju Novu na satelitu, on me gleda kao da mu pričam o kvantnim efektima. Kuhinja je polumračna. Sa strane je rodica iz Amerike koja je u isto vrijeme ponekad i moja sestra. Omjer 80:20, tako nekako. Nešto pričam se njom. (sad se sjećam da je to slična situacija kao prije puno godina) Jutro. Sivo i oblačno. Stojim kod bake na katu (moje bake, ne ove ih prethodnog članka što je zapalila štednjak), ali nje nema tu. No tu je hibrid rodica-sestra, ovaj put češće rodica. Gledam kroz prozor, neki reperski idioti ušetavaju u moje dvorište onim karakterističnim idiotskim kretnjama svojstvenim rapperima (kojima valjda nadomještaju nedostatak kurca, što li). Vidim da jedan drži mali crni pištolj i obraća se nekome od ispod nas. Cilja u njega. Brzo trčim do telefona i zovem tatu da se ne bi odvažio rješavati situaciju sam, ne mogu ga dobiti. Čujem pucanj. U panici gledamo kroz prozor i vidimo da ekipa vuče nekog čovjeka za ramena po cesti (upucanog). Brzo odem dolje, s roditeljima je sve u redu. Paničare. Narede nam da odemo gore na kat, a ja šmugnem ispod prozora i trk na susjedovo stablima i trstikama obraslo imanje. Žbunje i trstike gledaju na cestu preko neuobičajeno visokog betonskog zida s crnom metalnom ogradom. Tražim tipove koji vuču onog upucanog. Gledam kako se popeti na taj zid. Ograda ponegdje ima male čudne osinjake ali ne one šesterokutne, nego su kao stvrdnute gline, zalijepljene na njoj. Mrzim osinjake pa trazim dio ograde bez njih. -ovdje sam se sigurno počeo buditi u krevetu; sve se manje sjećam što sam sanjao, ubrzavam pisanje članka- Nađem dio ograde i penjem se i gledam gdje su oni reperi. Vidim ih - taman ulaze u park, no nailazi neki izbrijani tip u jeansu i prilazi mi, a ja mu želim reći da se makne s ceste jer ljudi pucaju. U vrlo kratkom vremenskom razmaku (do 2 sekunde) se ovo dogodi: Tip se brzo primiče i osvrće po cesti, pokaže ruku koju je imao iza leđa. U njoj je mali srebrni pištolj. Dođe do mene, gleda gdje će pucati (u tom trenu znam što će biti i otpuštam ruke od ograde da bi skočio dolje da me ne upuca), bolno mi utisne pištolj između desnog ramena i prsa - na spoj ruke i trupa (ja povičem "ne, NEE!") i propuca me, okrene se i ode. Niti jednom me nije pogledao u oči. Stravično glasan zvuk pucnja, osjećam udarni val na faci i miris vrućeg baruta, metak me udara u rame svom silinom, padam na pod s druge strane. Šok. "Znao sam što će biti, znao sam, budalo što se miješaš tamo gdje ti nije mjesto, pa to je neka skupina kao oni kreteni iz Kluba Boraca, idu okolo i nasumično pucaju po civilima, iz zabave, ajme što ću ajme, neću valjda umrijeti ili tako nešto?!" Dižem se, ne boli gotovo ništa, ali strašno krvarim i od toga mi je vrlo loše. Pokušavam se vratiti doma, ali gubim previše krvi i sjedam na pod. Po rukama mi krv, držim skršeno rame iz kojeg teče po košulji i podu. Vadim mobitel i pokušavam nazvati policiju. Jedva joj nađem broj 92 prčkajući po imeniku (!?) i jedva je pozovem. Javi se dispečerica, a ja vrlo slab gotovo šapćem gdje sam i da dođu po mene i imam osjećaj da me nitko neće naći jer sam u zakučastom dijelu zemljišta. Jezik mi se petlja od slabosti, mrmljam bez veze. Dispečerica kaže da stižu po mene i da će biti na liniji dok ne dođu, da "ostanem s njom", a ja se polako gasim, slika titra, vidim kako rodica-sestra (ovaj put više sestra) trči prema meni. Slika se gasi, umirem. U tom trenu sam se razbudio dovoljno dobro da se dignem i upalim PC da bih počeo pisati. Dakle, ovaj kraj post-a se veže na početak. San je bio prilično stvaran i neugodan. zaista, ako ne želite, ne morate komentirati. u onom prošlom vas je previše nahrupilo i jednostavno nemam vremena za svih iako bih htio... komentari: imala sam nesto slicno, necu sad u detalje...kad odes doma opet pogledaj u sanjaricu..onu nasu zdravo-jugoslavensko-seljacku... pisem ti mejl...moram sad doma ... btw: Luv ya blog! its so cool, cum and C mine!! kissach i pozzach!!!(s ekstaticnim izrazom lica iz manga crtica) morala sam.. p.s. navukla sam se na predebilnu igricu Glace...skini je...popizdit ces (črčk črčk 06.11.2006. 17:30) @cetiri piruete: nisam tia doći na naslovnicu jer post nije za naslovnicu. predugacak je, a ne uci o nicemu. nisam prosljedia pa su me isto od nekud iščeprkali. je, nadam se da cu se sititi za knjigu kad dođem doma, to je zabavno. samo što bi moga gledati? pojavilo se puno slika. ... hahaaahahah cum and see mine haahaha. Dakle, Glace, trazim... ajme neeee 4.3MB ... ništa, jedan dan bez neta će to nadoknaditi. Ti baš voliš te arkadne. oćemo doma igrati na nintendo :P @mala_Chi: nemoj mi reći da si sve pročitala? dobra si. jelda je dobar? baš je nekako stravično filmski. posebno dio s kravom i kad mi onako nehajno zgnječi rame pištoljem i tren kasnije BANG!!!. baš neugodno, ono kasnije s umiranjem :) @ZG dnevnik: pa, internet :D (Sadako's apprentice 07.11.2006. 01:11) s obrijanom guzom :D jesi je ti vidia? je sad ok? kaze mama da je ali zelim znati i od tebe.. 4 piruete (črčk črčk 07.11.2006. 09:13) Priznaj, koga to hoćeš ubiti?! Netko ti je stao na put i zato sada bježiš u krvave snove..:P Ugašeni smrad paljevine je ipak ostavio svoj trag negdje u vijugama...Savjet:" Drži uz krevet čašu vode, koju možeš popiti ako se probudiš...:P (Dnevnik maštanja 2 07.11.2006. 12:21) @Dnevnik maštanja 2: e NEĆEŠ! :D ja sam dobar i neću nikoga srediti. a noću se ionako ne budim. svejedno, čaša vode bi bila super u slučaju požara :/ @mala_chi: onda ti se zahvaljujem na čitanju. mrzim pisati duge postove jer mi se čini kao da prisiljavam ljude na čitanje. izuzetak su neki važni članci. (Sadako's apprentice 07.11.2006. 13:04) Sad moran izbrojati prste.. 1,2,3,4,6,7,8,9.. d-e?..DEVET!?.. OMG OMGO GMLAOLOZ JA SANJAM...1!!!11 heh, enivej, obožavam tu neku čudnu nepovaznost radnje u snovima. Tata gleda tv, ti kuhaš ručak, i neki ljudi pucaju u tebe. lolz :) (OpćA diSTorZijA 07.11.2006. 16:25) Pa ajde više napiši neki svoj san lipo, ne ti blog stoji anesteziran... @Slave: pazi da na tebe ne bi utjecalo... ovo je zapravo bila polu noćna mora (Sadako's apprentice 07.11.2006. 20:15) |
