|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Priča o jednom tipu. I o djevojci koja će mu promijeniti život. A ostalo ćete saznati čitajući.
 | | Learn more about SEO web optimization promotion. |
hmm...možda je ovo glup potez, a možda i nije ali vidjet ćemo
evo ovako...ako netko ima bilo kakvih pitanja o priči, likovima i slično, bilo što pošaljite na mail
emeraldeyesblog@hotmail.com
e da i potpišite se blogerskim nickom...tako da znam tko je xd
priču nemojte kopirati ni na koji način, ako želite pisati potražite inspiraciju u ljudima oko sebe, a ne u tuđim pričama....
stvarno ne bi voljela vidjeti svoju priču, ili nešto što liči na nju negdje drugdje
ako želite obajviti još negdje, obavezno pitajte
Designer
Basecodes
Adjustment
|
|
The talk.....
16.04.2009.
Ne mogu se više zafrkavati s Norom. I sam znam da nikad od toga neće biti ništa. Noru ću samo povrijediti, a sebi zakomplicirati život. Sutra, sutra ću to riješiti. Sutra se moram naći sa Sašom. Mora mi reći što joj je Nora rekla. Možda ona zna tko je ona djevojka. Ima nešto u njoj. Privlači me. Nikad mi se nije neka toliko svidjela na prvi pogled. Premlada je za mene. Nema više od 18, 19. Premalo u svakom slučaju. Na kraju bi se zalijepila za mene poput Nore. A nje mi je dosta. Tako sam razmišljao ležeći u krevetu. Valjda ću sutra sve riješiti.
„Dvije kave i dvije čaše vode. S puno leda.“
Jutarnje kave sa Sašom bile su već tradicionalne. Na kraju, krajeva, Saša me poznavala najbolje.
„Nora je sinoć bila presretna.“
„Naravno da je.“
„Rekla mi je da joj se čini kako se konačno zaljubljuješ u nju. Barem je tako bilo do šamara.“
„Onda je dobila krivi dojam. Ako nju pitaš ona će ti sigurno reći da smo mi zajedno.“
„Već mi je to rekla. Rekla mi je da uživala s tobom u krevetu. Ali ti to već znaš. Tvoj napuhani ego to već zna.“
„Moj napuhani ego, kako ti kažeš, se toga uopće nije sjetio. Iskreno, žao mi je što se to dogodilo. Nisam nešto posebno uživao. To je još jedna dodatna komplikacija.“
„Zorane, ona se stvarno zaljubila u tebe, a ti si ju privukao sebi da bi ju zatim šutnuo nogom.“
„Pogriješio sam. Priznajem to. Ne ponosim se tim. Pogotovo jer se radi o Nori. Što ona sad od mene očekuje?“
„Očekuje; kako prvo da joj se ispričaš za onu očijukanje s onom malom sinoć. Kao drugo da nastaviš gdje si sinoć stao, da budeš s njom. Da budeš njen.“
„Sam sam si kriv. Ja nikad neću biti njen. Niti ću ikad pripadati nekoj drugoj.“
„Biti ćeš ti nečiji, Zorane, prije ili kasnije, ali hoćeš.“
Nisam odgovorio na tu njenu izjavu. Nisam želio niti opovrgnuti niti potvrditi njene riječi. Možda i želim biti nečiji.
„Danas ću razgovarati s Norom. Riješit ću to.“
„To i moraš napraviti.“
„Saša, znaš li možda tko je ona cura zbog koje sam sinoć popio šamar?“
„Ne znam. Nisam ju prije vidjela. A zašto te ona toliko zanima?“
„Zato da bi Nora i dalje imala opravdanje šamarati me bez razloga. I bez prava. Ma ne. Samo me zanima tko je.“
„Prestani se igrati. Zašto se još uvijek skrivaš? Nisi ti takav tip. Neki macho kreten koji iskorištava žene za zabavu. Na prvu se činiš takvim. Ne daš nikome da ti se dovoljno približi. Trebao bi. Znaš da je sve što ja govorim istina.“
Ponovno nisam ništa odgovorio. Vrtio sam cjenik u rukama. Izbegavao sam joj pogledati u oči. Imala je , donekle, pravo.
„Promijenimo temu.“, je bio moj jedini odgovor.
„Dobro. Nek ti bude. Pričaj mi. Kako je bilo u Dublinu? Jesi li konačno završio faks?“
„Konačno. Sad sam i službeno arhitekt.“
„Hajde da sam i to doživjela.“, izgovorila je nasmješivši se. Bilo joj je zaista drago.
„Sad sam to riješio. Pokušat ću pronaći kakav manji projekt. Treba mi još dosta prakse. Jedno je za seminar projektirati prostor. Sad moram vidjeti hoću li taj moj dizajn moći i prodati.“
„Sigurna sam da hoćeš. Vraćaš li se onda na jesen u Dublin?“
„Ne znam. Ništa fiksno me ne veže za Dublin. Nisam još odlučio. Vidjet ću kako će se stvari ovdje odvijati.“
„Sigurno nisi ove protekle tri godine samo visio nad knjigom.“
„Naravno da nisam. Svako malo sam bio na nekom koncertu. Klupska scena je izvrstna. I pubovi naravno. To će mi najviše faliti. A i stekao sam dosta iskustva na raznim seminarima zvan faksa.“
„Od kako si ti otišao otvorila su se 4 irish puba. Mislim da to neće biti problem.“
„Odlično još jedan plus za ostanak doma.“
„Dijelom ti zavidim,ali opet meni ovaj kamen najviše odgovara.“
Volim razgovarati sa Sašom. Uvijek me oraspoloži, ali uvijek mi soli pamet. Vjerojatno sam zaslužio. Posegnuo sam za novčanikom, uzeo novac i stavio ga na stol.
„Uvijek ti častiš.“
„Uvijek ja zovem.“, odgovorio sam kroz smijeh.
„Zorane, budi blag danas s Norom. Nemoj biti pregrub.“
„Kao i uvijek pokušat ću te poslušati. Da te odbacim negdje?“
„Ne treba. Dogovorila sam se s Bornom. Čeka me. Idemo do marine, po gliser, pa onda na Šunj.“
„Ti i Borna?“
„Svašta se dogodilo dok tebe nije bilo.“
Poljubila me u obraz, okrenula se i otišla prema Borni. Očito sam mnogo toga propustio. Uvijek sam bio blagi egocentrik. Kada ja imam problem, onda samo ja imam problem. Ne zanima me nitko drugi. Uzeo sam mobitel, otvorio imenik, pronašao Norin broj i nazvao ju. Nije se javila. Očito je izigravala uvrijeđenu curu. Ponovno sam odabrao njen broj.
„Konačno si se spreman ispričati?“, bilo je prvo što je izgovorila.
„Nemam se ja tebi što ispričavati. Ne zovem te zbog toga. Možemo li se naći popodne? Važno je.
Nije odgovarala. Znao sam da će pristati.
„Nadam se da je zaista važno.“
„Doći ću kod tebe oko 6.“
Zaklopio sam mobitel.Konačno ću to riješiti.
Nisam žurio Nori. Nisam se posebno spremao za taj razgovor. Pripremio sam se na njeno histeriziranje. Od same pomisli na to okretao mi se želudac. Možda neće biti tako strašno. Sjeo sam na motor i zaputio se na suprotni kraj grada. Asfalt je isparavao. Temperature su bile ekstremne, a plaže pune.
Potpuno miran došao sam do Norinih vrata. Pozvonio sam. Otvorila ih je. Odmah se okrenula i otišla na terasu. Hladan doček. To sam i očekivao.
„Hoćeš li popiti što?“
Nisam odgovorio na na to pitanje.
„Ne moraš“, izgovorila je ulijevajući vodku u čašu, „ja hoću.“
„Došao si se ispričati za očijukanje s onom droljom?“
„Nisam.“
„Preda mnom flertuješ s drugom i ne misliš da mi se moraš ispričati?“
„Zaustavi se tu. Ja tebi nemam zašto polagati račune. Tko si ti meni? Cura?“
Bijesni izraz njenog lica nestao je. Ostala je šokirana mojih riječima, razočarana njima.
„Ja jesam tvoja cura.“
„Ne, nisi.“, bio sam potpuno hladan izgovarajući te riječi.
„Mislila sam...sve ono što se sinoć dogodilo.“, zanijemila je. Nije očekivala ovo.
„Mislio sam da me znaš bolje. Znaš da me ne zanimaju veze. Ono sinoć bila je samo fizička požuda. Ništa više. Privuklo me tvoje tijelo. Ti si sve započela, ali ja sam te trebao zaustaviti. Pogriješio sam.“
„Zaljubljena sam u tebe. Ti se ponašaš kao da ti nije stalo. Ponašaš se još gore od toga. Igraš sa mnom neku igru. Malo si zainteresiran, a onda opet nisi. I sad me odbacuješ zbog te male drolje. Samo što se nije skinula sinoć pred tobom.“
„Kriv sam. A ako se itko sinoć ponašao poput drolje, to si bila ti. Iskoristio sam te. To se više neće dogoditi. Mora ti biti jasno da mi nikad nećemo biti zajedno.“
Drugi put u 24 sata Norin dlan se spojio s moj obrazom.
„Zaslužio sam to.“, moja reakcija na šamr bila je posve hladan, bilo mi je svejedno.
„Izlazi van! Ne želim te vidjeti!!!“ glas joj se tresao od bijesa. „Van! Van! Van!“
Ništa nisam rekao. Krenuo sam prema vratima. Zaustavio sam se na trenutak i okrenuo prema Nori koja je držala čašu u ruci. Hitro sam uhvatio kvaku. Zatvarajući vrata čuo sam kako se staklo lomi od njih. Izmaknuo udar za dlaku. Doslovno.
Bilo mi je žao Nore. Nije to zaslužila, ali bolje da sam ju okrutno spustio na zemlju. Što se prije riješi te zaljubljenosti to bolje. Ipak mi je bila draga. Jednostavno nije djevojka za mene. Ne znam postoji li takva. Nora će već pronaći nekoga za sebe.
Nisam se osjećao bolje niti lošije. Bilo mi je svejedno. Nisam želio biti sam. Ali nsam ni želio biti s ljudima koji su inače oko mene. Odvezao sam se na najbližu plažu. Tulumi na plaži bili su u zadnje vrijeme popularni. Sjeo sam za šank i naručio piće. Ubrzo sam počeo očijukati s nekom djevojkom. Nije bila previše zgodna. Njen me glas iritirao. Nije me bila briga. Večeras nisam htio biti sam. Večer je odmicala, a naše čaše na šanku su se gomilale.
„Idemo k meni?“ šapnula je.
Odmičući se od mene lagano je dotaknula moje usne. Zgrabila me za ruku i provela kroz masu koja je plesala na plaži.
Dobio sam što sam želio. Tu noć nisam proveo sam.
|
|