petak, 04.01.2019.
...bez buđenja molim!....
|
....kad odeš na godišnji prva stvar je da dan prije ugasiš budilice, koje su na ovim novim aparatima unaprijed namještene da zvone svaki dan .... to sam napravila istog časa kad sam izlazila iz ureda....da ne bi slučajno ujutro zazvonilo.... ono što ne očekuješ je da ćete ujutro najranije netko nazvat na mobitel... toliko su ljudi komodni da zovu na privatni mobitel pitat službene stari, jer tko će se zezat sa službenim telefonima? ... što je trebalo odgovorit? - izvinite, još spavam a nemam ni pidžame, pa ne mogu službeno razgovarat? ...kvraguc....ne moraš znat da sam na godišnjem...al jučer je bila Nova godina... tko se još diže u 8 nakon dočeka???? ... promislila sam ....previše sam ih razmazila....previše sam navikla svit da bez uvijanja, bez suvišnih riječi dobiju odgovor koji trebaju... ....nekako sam uvijek vjerovala da pretjerano uvijanja s upitima, previše fraza, izraza ... isprazno gubljenje vremena i života.... al očito to nije tako jer kad ja nekog nešto pitam uvijek dobijem odgovor: - samo malo ... - ček' samo da završim... - sad ću ja ....samo ... - šta sam ono tija reć? - nije to baš tako lako.... - ali znaš... ....tada šutke stanem i čekam.... stojim tako 5 do 10 min...bez riječi, bez pokreta, bez ikakve naznake da ću odustat....dok sugovornik konačno ne odgovori na pitanje... ...prepoznajete li sebe u ovim rečenicama? Super! ....kad malo bolje promislim....svakodnevno ovako, nepovratno, izgubim bar pola sata života...a što pri tome mislim....srećom nemate pojma... ...tad mi sine da je vrijeme Novogodišnjih odluka te sam odlučila da više neću imat vremena za brze i praktične odgovore, samo ću grintat....i svako jutro spavat do 10,00 sati!... ...izađem van....olujna bura raznjela je sve po dvoru.....stolnjaka nema.... stolice su posvuda.... limuni su svi na podu, kao i stablo....nekoliko pitara sa cvijećem razletilo se po terasi.... skupim pitare....al sam bila prelijena skupljat limune s poda (a i bila sam tako toplo obučena da se nisam mogla sagnut!) ....pa smireno uzmem mobitel da slikam štetu...i počnem kukat i grintat po Fejsu  ....e tad stigne privatna poruka da je ujutro u 9 u Velebitskoj ulici! ....ujutro u 9? opet nema spavanja? .... kvraguc....navijem budilicu... dignem se u 8,20...kad zvoni mobitel - di si? - jesam ...jesam digla sam se... ...grint....grint... .... našli smo se u kafiću...popijem prvu kavu....pa drugu ...i tad odemo do mene.... dođe na terasu....sagne se... skupi limune ....uhvati granu limuna  ...i podigne ga...  - i šta je ovdje bio problem? Mora sam doć iz Sinja za ovo??? a nisi ni zaštitila limun od hladnoće. Ovdje mu nije dobro misto! - daj ne grintaj - ozbiljno, triba ga stavit negdje u zavjetrinu! - možda uz zid tamo, ali taj zid će rušit! - ok, onda ću se vratit kad ga naprave da ga preselim ....koja sramota.....došao je iz Sinja da pokupi limune i da ga digne s poda tolikom brzinom da sam jedva stigla slikat....a mi se izležavamo po kaučima ili šetamo po rivi... ...ma nije sramota! Sramota je da sam jutros opet navijala budilicu!... kad bolje promislim ovo je dobro.... kad počnem grintat onda se stvari počnu riješavat same od sebe..... još samo da ih naviknem da me ne diraju prije 10 ujutro! ... . |
