nedjelja, 15.04.2018.
...život bez veze...
|
...u današnje vrijeme neke stvari su jednostavno neshvatljive!... Malo tko može shvatit da nemaš internet, telefon, mobitel....a još manje mogu shvatit da te zbog toga što nikog ne možeš dobit i što tebe nitko ne može dobit, boli briga! ....druga stvar što ljudima teško ulazi u glavu činjenica da ne možeš komunicirat, govorit, pjevat, jest.... ...ma idemo iz početka... ...krajem prošle godine počeo mi je rikavat laptop!... nije se mogao upalit....al' nekim čudom upalio bi se svaki vikend pa ga jednostavno nisam gasila dok se ne bi sam ugasio... tako je to trajalo skoro 5 mjeseci...dok ga prije Uskrsa nisam poslala na servis! ...probudim se jedno jutro....ne bi detalje...uglavnom pukla mi je glava (skoro)...u roku od odmah naprave mi 3D scan lubanje (nigdje mozga....sad je to ii službeno ustanovljeno) ... odmah dogovore operaciju (toliko je bilo hitno da sam ih jedva umolila da me ne operiraju u subotu, već da me puste u Beč.... ...nakon operacije, oporavak traje 6 mjeseci, glava otečena ...ne mogu jest, pit, govorit (a i nemam više s čime) ...nadožuntana mi vilica, stavljene neke pločice...inplatanti (zbog budućnosti) ...odoh ja, s šalom oko vilice, na koncert Roda Stewarta u Zagreb ... ... sjeti se moj zubar da postoje socijalne proteze ....normalno....da opet mogu otputovat 3 dana u Zagreb.....jer je javilo da se ne ide na put zbog mečava...itd....a mene više nije briga, i tako više nemam šta izgubit ... a imala sam i petominutno predavanje ... - hoćeš li malo pečenog mesa, mekano je!.... malo janjetine, za prste polizat! hoćeš žvaku....? - ne mogu jest! .... - alo kako si...šta ima novo? - ništa! - nećeš više ni pričat sa mnom? - ne mogu govorit! .... ma mogu... ali nakon što odradim 8 sati savjetovanja, predavanja....toliko me izmori kao da sam trčala maraton....a svatko misli da taj zadnji atom snage moram ostavit baš za njega! (uobičajeno ne držim predavanja...al baš ova 3 miseca, održala sam ih, preko 10...još su mi tili i novinare zvat ...ajme jada) ... tad mi rikne mobitel... zapravo, mobitelu nije ništa, samo se nije mogao punit....servis traje 2 dana, a Uskršnji su praznici... pa sretno pošaljem i mobitel na servis!... .... blaženi mir! ... nit SMSova...niti poziva... ni Fejsa, ni bloga, ni mailova, a ni kućnog telefona .... nirvana ....spremim Uskršnji ručak. na meniu, ono što ne mogu jest: pršut, 3 vrste sira, francuska salata, 2 vrste domaćeg kruha, 2 vrste pečenja, 2 vrste salate, rotkvice, mlada kapulica, šparoge, divlje zelje... ...i ono što mogu pojest: rižot od divljeg zelja  (ajme nereda) ...al zašto nisi jela.... baš je bilo mekano....  ...tada moj sin odluči da me treba malo "nafiksat" internetom, jer nije normalno da živim tako odsječeno od svijeta i da mi tablet... spojim se na Fejs da javim da ne mogu tipkat, komentirat, objavljivat slika i slično....al to nitko nije shvatio ozbiljno... igrala sam se danima, ako bi pronašla kako se pali tablet... i tad odlučim da bi mogla objavit koji post na blogu... serviranje kamilice, umjesto travarice je bio presuđujuć detalj (uz tortu od go'ana ...koju sam mogla jest) ... za ovo pogledat trebaju dramine.... pa sam lako i brzo odustala.... ...puno sam putovala, a to je najlipše, jer dok putuješ, stojiš, sjediš i gledaš...pa te nitko ne dira...  moje prijateljice, koje su shvatile u kojim sam problemima, počele su se dopusivat preko Messangera, ne shvaćajući da nemam internet, jer bi im u određene dijelove dana uredno odgovorila....sve dok nisam odgovorila na poruku "u koji sat je ručak" ...tad su jednostavno došle!  ...pa nema tome ni 10 godina kad smo živjeli bez svega toga! zar nam je toliko vrimena potrebno da u svoj DNA upišemo podatak da ne postojimo bez mobitela i interneta? zar smo zaboravili kako je jednostavno negdje doć i bez posebnih dogovora? ...ili je život bez veze postao bezveze? ....ma neću više govorit o tome.... |
