četvrtak ....kišni dan....vlaga se uvukla u kosti ....a ja još nisam prebolila virozu koju vućem cili misec... radim do 15....dok dođem kući, kupim kruh, stavim lonce na špaher i ručam... taman je 16,20 ... tad dođe i sin...stavimo kavu dok on ruča ....ali vani je tmurno pa umisto da čekam sina, legnem na kauč, prebacim dekicu priko sebe ... taman utonem u polusan kad zazvoni mobitel...ne vidim tko zove, jer onako pospana ne vidim slova na mobitelu...javim se ...kad bratov glas s druge strane - jesi li na Fejsu? - nisam! - kako nisi? - na kauču sam, spavam! - a radi li ti inernet? - nemam pojma...pusti me da spavam ...i poklopim... petak ....kišni dan....vlaga se uvukla u kosti ....a ja još nisam prebolila virozu koju vućem cili misec...itd itd ...(s razlikom što je sad i sin bolestan...nije išao radit...pa ležimo na kauču...on istok-zapad, ja sjever-jug) ...taman utonem u polusan kad zazvoni mobitel...ne vidim tko zove, jer onako pospana ne vidim slova na mobitelu...javim se ...kad bratov glas s druge strane - jesi li na Fejsu? - nisam! - kako nisi? - na kauču sam, spavam! - a radi li ti inernet? - nemam pojma, ali radi TV, a to znači da radi i internet - meni TV puca - pa zovi službu za korisnike - uzeo sam telefon i linija mi puca - pa zovi netjaka da pogleda ...a mali sve sluša i nešto sebi brblja u bradu... - daj sine titluj se! Ne ti brate...čekaj on mi nešto govori, a ja ništa ne razumim - evo opet mi je pukao TV - za majku pustite me spavat ...i poklopim telefon....kad brat dojuri gore i sad priča sa mojim sinom - čekaj - neću čekat, hoću da radi! - skuhaj kavu i smiri se! - neću kavu hoću net! - spoji se na naš! - to mi je presporo, hoću se igrat na igrice. - ma spoji se na naš - neću Vaš, imam svoj i skupo ga plačam. Hoću ono što plaćam! ...svađaju se on i moj sin....a ja guram glavu pod jorgan i malo spavam...malo ih slušam... ipak, majka sam pa hoću spasit sina i dobacim - ajde u muzej - neću u muzej hoću net! - ma ajde u muzej i ostavit će te tamo - neću u muzej! Hoću na Fejs!!! ....gurnila sam opet nos pod jorgan.... - je puca net. Puknio je 95 puta - šta me briga koliko je puta puknio. Hoću da ne puca - a puca cila zemlja - šta me briga, nek ne puca moj telefon zaspala sam ...čula sam strku po kući i rasplet.... moj se sin digo i otišao kod brata...ne znam koliko im je trebalo da shvate i pogledaju šteker od telefona u zidu... žica je bla zavijena (tako kažu) kao u vrijeme II svjetskog rata - tko je radio ovu instalaciju? (zapitao je moj sin) - tvoj otac s mojim ocem! - Lolek i Bolek? A je to! Još se čudiš što ti puca veza ...uglavnom su očistili žicu, namontiramli šteker u zid kako treba.... brat mi harači po Fejsu... a ja idem malo odspavat... ipak, predostrožnosti radi napišem Kenguru na zidu "idem sad meditirat na kauču jedno uru vrimena... molim da ne zovete s nekakvim upitima "Jesi li na Fejsu?" ...nisam i neću bit" ...legnem...pokrijem se...lipo se ušuškam...kad zvono na vratima ...susjeda kod koje sam slala sina s povikom "Ukradi gđi Vesni malo ružmarina!" stoji na ulici i nosi veliku granu ružmarina - što je bilo? Što ste se sami išli penjat za ubrat ružmarin? Zašto niste zvali (pitam ja zabrinuto) - ma nije ovo moj ružmarin. Navikli ste i mene da ga stavljam u svako jelo.Nisam se mogla sama popet za ubrat ga, pa sam išla u susjedstvo i ubrala i za sebe i za Vas - što bi? (pita me sin) - a susida od koje ti kradeš ruzmarin, bila je u susjedstvo ukrast malo za sebe i za tebe, da se ti ne mučiš.... ...a ja se još ovdje trudim izmislit tekstove za blog....treba nas samo snimat....koji Fellini ...koji bakljači....scene su kao u starim mediteranskim filmovima.... živim s peškarušama ... samo mi slabo ribu donose :-(.... *pižolot - popodnedvno drijemanje ....dok još toplina ručka grije utrobu i dok je okus hrane u ustima najlipše je "ubit oko" jedno 15 minuta dok se ne povrati snaga Hoću da uđe u Ustav: "Pižolot je nematerijalno kulturno dobro i treba ga svakodnevno prakticirati!" |