subota, 16.02.2013.
....surova istina...
Svi oni koji žele bit u mom društvu su upravo oni s kojima najmanje želim bit u društvu! ....zločesto kazat ćete?... ...nije zločesto nego iskreno! Svi oni turobni, svi oni kojima nešto nedostaje u životu svi nezadovoljnici ...lijepe se za one s pozitivnom energijom.....za one veselog duha i sretnog osmjeha to je normalno...poznato i uobičajeno.... neki to rade potiho....neki jače....a one najgore zovemo i vampirima ... ...i u ime prijateljstva i ljubavi, u koju se kunu, iscrpljuju nas ... u njihovom društvu nam je teško, opterećeni smo njihovim problemima ili po cijele dane samo zovu da vide kako napredujemo u rješavanju njihovih problema... .... šetam danas rivom i sretnem jednog frenda...odbija poziv na piće iz razloga što se treba nać s jednim...koji će ga iscrpit do bola, al eto, obeća se nać s njim ...i ne može to više izbjeć ...svi mi imamo ovakve prijatelje....i s njima smo okruženi danonoćno.... i pitamo se tko nas je prosuo ljepkom za budale ....a ljepak je jednostavno rečeno "dobar odgoj" ... mi smo odgojeni...oni nisu... ....s druge strane postoje ljudi s kojima bi željeli biti....s kojima bi se rado družili....ali su nam potpuni stranci ....od ovih prvih ne stignemo se družit s njima.... a oni ili shvaćaju da imamo puno obveza...puno prijatelja, pa nas ne žele uznemiravati ili smatraju da nismo njihovog ranga....da smo na nekom "višem" novou...pa nas samo gledaju sa strane i pomažu nam u nevolji ili nas previše uzimaju zdravo za gotovo ....a koji su to? Pa lako ih je prepoznat.... kad s nekim neopterećeno pričaš o ničemu i to ti je zabavno ...prođe vrijeme a ni sam ne znaš kako.... e to su ljudi koje bi ja trebala tlačit da me udalje od onih prvih.... ....al tad i ja postajem jedna od njih....ona koja opterećuje druge .... .... da ne budem jedna od njih...ja ih puštam... ne diram... čekam svojih 5 min... prepuštam ih onima koji ih tlače, iscrpljuju... gledam povremeno sa strane... tužna zbog ove životne činjenice... zbog svog lošeg odgoja... grintam povremeno na blogu da si olakšam dušu.... ....a život prolazi....vrijeme nam ističe ...ali zaludu... znali mi to ili ne...nikad se nećemo naučit pameti ...nastavit ćemo po starom...tiho... tužno....pogrbljeno pod tuđim nedaćama sve više i više....dok skroz ne polegnemo... a tad sve ovo više neće bit ni važno... |
