nedjelja, 15.07.2012.

...poslijepodne....

"zašto se toliko plašimo čarolije života i opiremo mašti & snovima, a tako lako podlegnemo iluzijama (prividu, opsjenama, varkama) i u njima tražimo utjehu i spas..." pitala se neki dan moja frendica ....jutro... ....podne... ....na šanku pažljivo čistim kapulu...jedna crvena...jedna bijela...odmjeravam da su kapule iste veličine.... pa onda bijeli luk....sjeckam sitno...strpljivo....da svaka kockica bude iste veličine,... sve stavljam u plastičnu posudu.... odvajam list po list petrusimula...i sjeckam ga namjerno nepravilno da izgleda "rustikalno"...kao ono... nisam imala kad...pa sam morala nabrzaka.... ...na tavi se peču balancane... neke su veće...neke manje...al sve su isjećene na istu debljinu...i svako malo provjeravam dal su porumenile.... ...pažljivo dubim paprike.... mičem prstima svaku mrvicu koja mi je viška... perem je ispod jakog mlaza vode...iznutra i izvana... tresem svaku papriku da u njoj ne ostane ni kap vode... punim je nadjevom...polako pritiščem prstima da stane što više nadjeva... i na kraju kažiprstom napravim rupicu u sredini punjenja da se u njoj mogu izmiješati okusi šalše koja se krčka sa strane...i da riža može nabubrit.... i da to budu najsavršenije punjene paprike na ovom svijetu.... ... gle, pa ja ovo kuham s ljubavlju? odakle mi ovoliko strpljenja? polako i precizno ...ne iz nikakve navike...već u iščekivanju onog užitka kad ću osjetit onaj čarobni trenutak kad će moje nepce osjetit ukus punjenih paprika i musake od povrća... ...zašto tako ne znam čistit kuću?....polako, strpljivo i s ljubavlju? ...jedino što u kući tako čistim je šank....sve drugo me nervira...khm... da se zamisliš ...promislim i legnem na kauč....zatvorim oči .... . ...u mislima se vidim kako skidam zavjese i bacam ih na pod.... brišem prašinu s bonagracija.... perem stakla.... centimetar po centimetar kružnim pokretima prolazim po staklu jednom...dvaput...iznutra...izvana....sad idem na drugi prozor... odnosim zavjese u kupatilo i donosim pripremljenu vodu za brisanje prašine s namještaja.... polako mičem sat....poklonila mi ga je Trill...pa kasicu prasicu... muzičku kutiju.... brišem prašinu i s muzičke kutije.... ...nije mi bilo teško...zamislila sam svaki pokret koji trebam napravit... i kad sam otvorila oči... prašina je bila još uvijek tamo gdje sam je i ostavila...a miris punjenih paprika ispunjavao je kuću.... ...ala....dosta je bilo s tipkanjem...pa pitam... Zašto kad govorimo o čaroliji života , mašti i iluzijama...svi odmah misle na ljubav...romantiku?.... zašto ne promislite na čaroliju pripreme hrane i uživanja u istoj? ... Zašto ja ne poduzmem nešto i nađem pomoć za čišćenje kuće...a ne da živim u iluziji da će se to samo od sebe sredit? .... P.S. mama...slika prašine na ormaru je nastala kad smo brusili lamperiju ...ne se derat na mene :-PPP

- 22:50 - Gukni ako si faca (0) - #