četvrtak, 14.04.2011.
... kuda žure 80-ogodišnjaci?....
|
kad svako jutro ideš u istu uru busom na posao ...(da prijavila sam to u popisu stanovništva) ...onda upoznaš i ljude koji u isti sat čekaju isti bus... i iako se ne poznajemo.... sretni smo kad vidimo da su oni na stanici (znači da bus nije pobiga) ...ili ako vidimo da bus kreće, a oni dolaze (zamolimo vozača da im otvori vrata) ...i na kraju si nijemo klimamo glavnom u znak pozdrava... ..osim zaposlenih... u tu uru busom idu i školarci, studenti a i penzioneri.... ...i dok svi mi polako, pospano i tromo ulazimo u prometalo .... pokušavajući stić na vrijeme ...tamo gdje idemo... penzioneri sa spizom...svako jutro rade istu paniku.... ...dođu šepajući, puževim i teškim korakom do autobusne stanice...i umorno, uz glasan uzdah sjednu na kupe oko autobusne stanice! ...klupe se tu drvene pa su zdravije za sjedit...a ima i veća preglednost na okolne prolaznike. Dozivaju jedan drugog da sjednu do njih da imaju s kim pričat...a ako ih previše dođe...onda viću jedan na drugog... i jedan drugom grrintaju kako su bolesni....kako je sve opet poskupilo na pazaru...kako se moraju brinit o djeci... ...kad dođe autobus...odjednom skoče....kao sportaš kad trče sprint na zvuk startnog pištolja.... trčečim korakom jure do busa ....izguraju sve one koji ulaze...i uskaču...al doslovce i fizički uskaču u bus! ...nema veze ako je autobus prepun...oni s deru...više...mašu štapovima, rastjeruju sve oko sebe...hvataju se za rukohvate i vise ...doslovce vise iz autobusa u pokretu!  ...kad se zatvore vrata ...njih će prignjećit i više se neće imat za što uhvatit...a svaki put kad autobus stane... morali bi izać van da puste one koji izlaze (jer oni stoje fizički na izlazu)...al ne brinite, oni to neće napravit...već će omladina ...tiskajući se oko njih...nekako nosom izjurit van..... ...jutros...jako dugo nije bilo busa...kasnio je... i stojim ja na svom mjestu...par metara od stanice... kad na klupi sjedi postariji tip sa štapom i odjednom zamahne štapom prema jednoj djevojci koja je stajala dobrano ispred njega ...i gurne je sa štapom, ljut što ona nema oči na leđima.... - slušaj me ti mala! Tako ću te opalit ovim štapom - drekne se tako glasno da smo ga svi pogledali - Zašto? - kaže djevojka i okrene se prema njemu - Zaklanjaš mi pogled! - vrisne ...oko njega je nastao muk.... djevojka ga pogleda u čudu... pa nije mu niti blizu...i nema pojma di on to i kuda on gleda... i pristojno se makne više metara ....što iz poštovanja prema godinama...što od straha da je stvarno ne lupne štapom... ...i dođe bus... stane na stanicu...i odjednom se on kao metak digne s klupe i dotrči do autobusa prije nego je ovaj i otvorio vrata ...ali... neki su već bili tu...i njih 4-5 stoji ispred vrata...čekaju uredno da se vrata otvore... a on im dođe s leđa i počne se derat! - maknite se! Lupnit ću vas... ljudi se maknu...vrata se otvore...on štapom uđe u bus...i počne mlatit po unutrašnjosti ....a unutra u šoku...prostojno čekajući da se vrata otvore... čovjek sa štapom (očito je iz Toplica) .... starac se nije dao smesti...išao je ravno na njega.... i tip (od jedno 60 godina) ...se polako i teškom mukom pomakne da ga pusti uć,,,, a tad su se ...oni što su bili van na ulici, odmaknu od vrata, naprave mu prolaz...netko mu doda ruku da izađe... i počnemo ulazit....kad sam začula komentar "a zloćestog li starca!" ...a "zloćesti starac je već zauzeo svoje mjesto... mlaćenje štapom će ponovit...u već pretrpanom busu...kad bude izlazio, ali sad već teškim korakom) van... svak će se sklonit da ne bi došao u napast da ga tresne....a nije ni po Bogu...a ni po Zakonu tuć starije osobe.... Kuda se žure?... Zar i po cijenu da polome noge, kukove, ruke... oni moraju bit prvi na ulazu i na izlazu iz busa...iz broda... Sjetila sam se scene od jučer....kad su starije žene (žene od preko 80 godina...žene koje su jedva hodale) ...ustale sa fotelja u brodu i pustile da ih brod na onako uzburkanom moru baca s jedne strane salona...do drugog..... nakon toga su na jedvite jade sišle niza stepenice....samo da bi bile prve na rampi kad brod dotakne rivu! ...pa znate li vi kako svaki trajekt "zaljulja" i na mirnom moru...a kamo li na olujnom...kad se spušta rampa u luci.... onako između auta imaš osjećaj da će te poklopit neki kamion...ili neko auto... mene je jučer bilo strah da ću past ...a u brodskom salonu se nemaš za što uhvatit...pa sam ostala sjedit...a kasnila sam.... ... ...samo se nadam da i mi nećemo bit ovakvi... al zato ovakvih priča...imam ....imaaaaammmm... |
