petak, 12.12.2008.
Let između dva oblaka
|
Priznajem…uopće mi nije bila ugodna pomisao da moram letit avionom dan nakon što mi je vjetar polomio 3 kišobrana! Moja jeza je bila još i veća kad mi je to jutro….dok sam išla na bus za aerodrom vjetar okrenio još jedan kišobran….i tada sam mokra i pokisla sjela u avion koji je bočno bio izložen naglim naletima juga….. al čim se vinuo poviše Kozjaka….nastala je divota! Letili smo do Zagreba…na visini od 8.500 m brzinom od 820 km/h….letili smo između 2 oblaka….ispod nas polje gustog pamuka....poviše nas bijeli i razvučeni pamuk....a mi idemo prema čistoj plavoj boji.... Promislila sam na Alkiona…ali iskreno…nemam više riječi da opišem slike koje sam vidjela. Za mene je vožnja avionom isto kao i vožnja autom….ili je vozač dobar i vozi kao po pamuku…ili se u avionu treskamo, jer avion vozi po nebeskoj kaldrmi….  ….a to poslije podne….konačno sam došla do hotela i poslala Kvadrici SMS: «čekam te u Palacu na kavici!»…. ona nije odgovarala….tada sam je pozvala….ona nije odgovarala….tada je zvao ruda….i ja sam mu cijela preplašena rekla: - opet sam to napravila! - Šta? - Pa rekla Kvadrici da sam u hotelu Palace…i ona me išla tražit…čekala u kafiću i na kraju je na recepciji ustanovila da me nema nigdje u hotelu - Hahahaha, pa nije valjda blesava da 2 puta nasjedne na isti štos? - Ne znam ja ništa! Već sam se zabrinula   ….zabrinula sam se i za onog koga sam čekala da popijemo kavicu i izogovaramo par njih… i kad je konačno došao rekla sam mu: - slušaj, reci di ćemo ić i ja te vodim na večeru - molim? - Šta moliš? Pa nećemo kavu pit, idemo na večeru! - Sad me već plašiš – rekao je začuđeno me gledajući - Ma šta te imam plašit??? Ajme!...umjesto da pijemo piće jesti ćemo, tračat, hoću sve novosti…i onda svako svojoj kući! - Odmah mi je lakše! – rekao je i vidljivo s olakšanjem odahnuo …tad je konačno nazvala Kvadrica i ja joj kažem kako sam prepala sugovornika…a ona će: - pa ima tip pravo što te se plaši! - Kako ima? - Pa da li je Tarja s tobom? - Ne! - Pa i ja bi te se plašila ženo božja! ….a prepala sam se i ja veličinom oktopusa…pa smo ga počeli tamanit brzinom munje….toliko da se nisam sjetila ni slikat serviranu neman :-)  ...sve u svemu....mi smo jedan jako plašljiv narod :-))) . Iron Maiden - Fear Of The Dark ...Domenico Modugno - Nel blu di pinto di blu |
