petak, 03.10.2008.
...švere su stale!....
|
- ma kako mi je palo na pamet dogovorit nešto u 8 sati ujutro... - razmišljala sam u sebi dok sam onako pospana, loše osušena nakon jutarnjeg tuša...koji uopće nije pomogao...jurila u 7,30 prema starom Hajdukovom stadionu... - ajme, još ću i zakasnit! mislila sam sva zadihana....kad odjednom ispred mene sat  - ufff...kasnim!...al ne mogu ovoliko kasnit????... stigla sam na vrijeme....kad tamo....svakog blaga božjeg....samo reci što ćeš jest???' nema kakaa za napravit smeđe palačinke za mene.... . ma nema veze!...zaboravite! može li ikako da se ukrade malo one kave iz aparata za ekspreso i skuha malko turske kave? - pitam mamurna zlatnu kacijolu RH - ma nema problema!...smislit ćemo nešto - a onda mogu i ja gospođi smislit američki doručak umjesto palačinki? Isto se zovu palačinke - pita kuharska TV zvijezda ...i dok sam tako ja, moram priznat prvi put u životu jela američke palačinke sa sljezovim sirupom...i pijuckala nekakvu tursku kavu....oko mene su se redali tanjuri...a ja sam iz pristojnosti samo perunom prošla po namjernicama...da se vidi da sam pravi gurman koji po izgledu zna kvalitetu skuhane hrane..... i onda trkom nazad..... prolazim Staro rodilište, Hajdukov plac...i odjednom se nađem ispred teatra....i zapitam se: ma koliko je to vremena prošlo da nisam gladna? Nemoguće da je ovako kratko trajalo?... i pogledam na sat ispred stare Prime  ...ma čini mi se da je prošla samo minuta.... Trkom preko pazara do kuće...možda i stignem kući djeci odnjet nešto za jest da ne zakasnim na put....kad ispred Biskupove palače sat opasno pokazuje  Kasnim...opasno kasnim...uletim u bus...dođem na odredište debelo prije vremena...i bijesna se zapitam: Zna li itko u ovom gradu da satovi stoje na mjestu??? ...ili je ovo vrijeme stalo od moje kave sa Zoorom koja je bila točno u podne....koje ono godine???....davno ...jednom.... ...uzmem mob i nazovem: - alllooo! - šta ima! - evo putujem na jug! - imaš li čakiju u torbi? - nemam! - onda ne moraš nigdje ić! - čekaj sek... - kažem i zaderem se preko cijelog prostora: - profesore imate li nož i kruh u autu? - nož imam, a kruh možemo kupit usput - odgovara profesor - eto, sve ima! Mogu na put! - nisam rekao nož nego čakiju! i kakvi su ti to razgovori? Kako te nije sram tako se derat rečenicu: profesore imate li nož i kruh u autu? E baš imaš lijep posao...ako iko živ zna što radiš! - ok...ok...iako je to izvrsno rečeno i više niko živ ne zna što ja radim....ajde bog.... ....i poklopim.... 4 dana sam na cesti...u svakom danu obveze u gradu .....Tučepi...Makarska...Poljica...Trogir...Seget... nesreća motoriste u Tučepima, 2.10. iz 16 sati, uopće nije lijepo izgledala...toliko da se ni jedan policajac nije osvrnio na činjenicu da skrećemo tamo gdje je to zabranjeno.... al tehnika čini čuda....al ima vremena....pišem o svemu :-)) ....i dok ovo čitate, ja sam opet na putu...al blizu! kasno navečer, dok sam se vraćala kući, čvrsto grleći bocu Plavca iz Poljičke republike....sat je još uvijek pokazivao 12 sati...ili možda ponoć??? Švere - Vice Vukov Zvone zvona s katedrale od Sv. Ivana svitla grada dok se pale dok miriše brnistra ide vrime švere idu svitlo dana biži ća svaki kucaj starog sata sad me na te podsića Stale su švere jedna kraj druge vrime je stalo za tebe za našu jubav i sve godine ća su za nama ostale A znam, kad švera šveru skriva samnom tvoja duša biva od sriće i jubavi Prvi sumrak zlato baca s brija starih krovova opet jedna noć od zlata misec ponad borova kiša zvizda sa visina topli dašak prolića smih i pisma i đardina sve me na te potsića Stale su švere jedna kraj druge vrime je stalo za tebe za našu jubav i sve godine ća su za nama ostale A znam, kad švera šveru skriva samnom tvoja duša biva od sriće i jubavi.. Vice Vukov (1936) . KLAPA CAMBI - POSOLJENI ZRAK I RAZLIVENA TINTA... |
