lutanja 2

četvrtak, 16.05.2024.

Stranci

Mi se nikada nećemo sresti u polusjeni neke veže do koje jedva da dopire svjetlost ulične lampe. I nećemo nikada biti ljubavnici kakvi bi željeli da budemo. Ja ti nikada neću otkriti sve svoje tajne, a ti mi nikada nećeš pokloniti osmjeh. Naš život neće biti pisan u prozi i neće biti poput bilo kojeg stiha neke Šenoine pjesme. Ti češ tražiti mene u tuđim sobama a ja ću imati tebe u drugim ženama. Možda ponekad budemo u istom trenutku na istom mjestu ali se nećemo prepoznati. Proći ćeš pokraj mene i ne sluteći da sam to ja. A ja ću možda zastati na trenutak jer miris tvog parfema vrati me unatrag. Ali brzo ću nastaviti dalje niz ulicu pokušavajući da sakrijem slutnju i ne obazirući se na prolaznike.

Mi se nikada nećemo sresti u polusjeni neke veže, nećemo biti ljubavnici i ti mi nikada nećeš pokloniti osmjeh.



16.05.2024. u 12:11 • 8 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.