Priče El Maestra

Ponekad pomislim da me neke stvari u zivotu poprilicno muce i zato mi je tesko odluciti kada da se napokon pokrenem.
Ono sto me ovih dana poprilicno uznemirilo su tracevi. I to tako sto se neki ljudi pocinju bas lose ponasati prema meni.

A, eto sjecam se da sam i prije bio dosta naivan, i to je taj povremeni naivni optimizam koji me ovih dana poceo onako poprilicno stajati zivaca. A, eto, i vrucina me jos dodatno cini nervoznim. A bas sam prije dva dana htio napisati da lagano ulazim u zen fazu. Dosta toga me u zivotu zbunjuje, cini mi se kao da se neke stvari u zivotu ipak na neki nacin doimaju jos prezahtjevne za mene.

Cini mi se da je taj nedostatak drustvenosti tijekom srednje pomalo utjecao na to da se ponekad osjecam veoma zapostavljenim, a jos je i tu ta zelja za prijelazom iz introvertnosti u ekstravertnost. Pa, eto, tako, mislim da ponekad previse kompliciram neke stvari, ali eto, razocarenje u neke ljude povrermeno bivakju bas velika, no ipak se nadam da ce uskoro doci i do vise podrske.

Tako da eto, malo sam i tuzan , a opet s druge strane i zadovoljan jer nisam si dozvolio da se previse upustim u svadje i udarce ispod pojasa.
Tako da eto, cinjenica je da se neke stvari zapravo i prebrzo dogadjaju na paralelnim bazama, no eto ,kao i u sprtu, na greskama se uci.

Pa, eto, ovim putem zelim jos i reci to da se nekako mi cini da je nekad bolje dozivjeti razocarenje nakon kraceg poznanstva, nego kada bi se to vec baaziralo na nekakvom dubljem i povezanijem odnosu. Prijateljstvo definitivno nije igra, ja dosta lutam u onome sto mislim da bi moglo biti prijateljstvo, ali eto, ipak se nadam da cu uskoro i bolje upoznati ljude koji zaista zele pruziti ugodan prijateljski osjecaj i kojima je zaista iskreno stalo.