egotrip
17.01.2006., utorak
Utopista? Ne, hedonista!? Ma jok, egoista!? Ma ne, racionalista!
Čovjeće ovo nije normalno. Tip koji mi je kukao neki dan da mu jedini drug žena, a i da ga ni ona više ne može da sluša, maloprije mi se nasmješni preko telefona, nakon što sam mu rekao da treba što prije ove momke okupiti i početi se družiti. Hajde da je to, nego sam se ja razvuko na sto strana da to organizujem, pomirio neke od njih i sada on meni "Heh!" veli. E neš vala više se mješat pa ne znam ti šta da bude. Fakat sam budala. Hajd da je to, nego eto ti hafiza sutra, ono eto mene, pripremite sve. Grrr, što mrzim to nabrzake nešto. Ali valjda ću stići.Ego trip je danas propao totalno. Prvo sam ostao u krevetu nakon sabaha i nisam otišao na matematiku. Htio sam to da spasim tako da nabavim zadatke i pošaljem onoj peeep, ali nisam ni to uspio. Ljudi su škrti, studenti su pogani. Barem ovdje. 'Ebo te isto da je zlatno, a ne pišljivi zadatak. Hajd da ja nisam prije pomagao drugima pa hajde, nego vraća mi se ono što nisam ni bio. Tako ti je to mala moja ... I tako spavao do podne, jeo, i onda bezze ubio vrijeme online, otišao na informatiku, preslušao i to, došao kući, mircao, došao ahbab, popili kahve, otišao, okupao se i to je to. Nigdje učenja na vidiku. Evo taman kad pišem opet me ova jedna ganja, kada sam joj rekao da sam ohladio, ona navalila. Čudna ženska. Ali eto danas na mircu naleti prototip žene mojih snova. Naravno nick je hippie, a i ona je. Pitao sam se ima li ljubav i tu temu smo sažvakali. Mala ima super shvatanje. Šteta što log nisam snimio. Ljubav je ono na početku ono nešto plus strasti, a kasnije je samo održavanje nekog kvaliteta. Ispari. Šteta što je tako. Volim razgovore koji ne počinju sa arhaičnim asl, nego se odvija komunikacija bez tih "matematičkih" pojmova. Tvrdi da ja dobro ne vidim, da ima još mnogo cura kao ona, ali na kraju je sama uvidjela da je poseban unikat. Što tako sretnem cure samo virtuelno, što su tako daleko od mene? Zašto u Svijetu u kojem ja živim toga nema? Zašto to nije dobro takav biti? Možda nekad i shvatim. Ah, da, spontana, inteligentna, razborita, hmm, mogao bih da sanjam o njoj večeras što se mene tiče pa makar tamo da imam to. Eh, podsjeti me ova sada na vožnju. To bi mi sada trebalo. Jedna trka po starim našim cestama u gluha doba sa mjuzom do kraja. Adrenalin pur. Nekada stvarno mi se začepi i mozak i vene i sve. Tada bi samo to pomoglo, ali nemam prilike. A i danas pomislih na gitaru, ali nisam ni jednu vamo ponio. Kmeeee.. Valja sutra slušati a raditi pa montirati pa snimati pa kopirati. Uuu, već mi je muka. Ali eto mora se nešto i đaba raditi. A i kod doktora moram svratiti, valjda još mjesec i pol ovih droga i onda ne moram više. I to dosadi, sav sam presušio. Jedva čekam sunce i košarku. Uh. Pitam se da li sam hedonista ostao? Bio jesam, ali sad? Čak nisam ni materijalista više, niti utopista ženske ljubavi. Skoro pa bi se moglo reći da sam skroman. Jedino u čemu nisam skroman je kada sastavljam račun za usluge, tada nemam milosti. I mogao bih kadkad pripaziti koliko našu zajednicu nekada ogulim za neke stvari, jer moglo je to i jeftinije, ali et'. Ali opet se pitam da li sam potisnuti hedonista. Jedna čaša Jack Danielsa, malo bluesa, dim kafane i moja slatkica sa desne strane? Definitivno ne više. Jedino što još volim je taj blues, a zamišljam i kao prije tu malu, samo sada samo za mene, a ne za kafanu. Evo piše mi sms moja racionalna ljubav, kao fol ja taman poslao sms kada ona na mene misli. Kako sam je samo uhvatio kada priča o frendu iz USA, da priča o nekome koga možda i voli. Prepao sam je možda malo sa svojim iskustvom i savjetom. Ispade kao da sam joj prijatelj, a ne budući muž. Ali sve je to u zraku, jer idalje ja tražim to malo slatka što će mi zasladiti život, pa makar samo početak braka, jer sve sam, samo ne bezosjećajan. Želim vam lahku noć i ugudan dan i puno uspjeha na vašem ego tripu, bez kojeg smo osuđeni na propast. |