petak, 09.03.2007.
Shvatila sam razliku... Između ljubavi i... Nečeg drugog... Ljubav ne čezne za zaboravom... Želim se sjećati svake sekunde koju sam provela s mamom... Svega... I dobrog i lošeg...
Držim se... Krenula sam na faks... Pomaže mi... Odvraća misli... Nekako uspijevam prijeći preko svega... Preko svih razočaranja... Ostavljam mnoge stvari u prošlosti... I ne vraćam se više... Samo mamu želim pamtiti... Zauvijek... Sretnu...
Pitam se ponekad što ona sad misli o meni? Sad zna sve... Sve moje misli... Sve gluposti... Sve... Jesam li veliko razočaranje? Sama sebi jesam...
Pitam se, jesmo li dali sve od sebe? Možda se još nešto dalo učiniti... Neka klinika, neki vrač, neki čudotvorni lijek, nešto...
Čudotvorni napitak... Bajku čini kraj... Nema bajke... Slikovnice su zatvorene...
Sve se promijenilo... Bila sam u Zagrebu... Vratila se doma... I rasplakala se... Baš je nekako sve mirno... Dok je bila tu, sve je bilo nekako življe... Jednostavno je to bilo to - nije nam nitko nedostajao... Bili smo kompletni...
Osjećam kao da se smijem drugačije, dišem drugačije, razmišljam drugačije... Kao da se promijenila svaka molekula zraka oko mene... Kao da sam pala... U vodu... I sad pokušavam izaći... I izaći ću van čista...
Pokušavam se osloboditi svih negativnih osjećaja...
Čudno je to... Izgubi se čovjek u svemu tome...
Mnogo si toga predbacujem... To je valjda normalno... Ne znam...
Mnogo je pitanja... A ona nemaju odgovora... Pa ja prestajem pitati... I šutim...
- 23:58 -
