<![CDATA[<body><div id="fb-root"></div><script type="text/javascript" src="//connect.facebook.net/hr_HR/all.js"></script><script type="text/javascript">FB.init({appId:'210555892318436',status:true,cookie:true,xfbml:true,oauth:true});</script>]]>
5.poglavlje
Za doručak smo imali punjenu crvenu papriku. To me podsjetilo na
Edwardin osip. Mislim da sam se zaljubio u nju. Nisam mogao dočekati
ponedjeljak da joj čujem glas. Posegao sam za telefonom i nazvao je
bez obzira koliko se ljutila.
Začuo sam duboki glas: "Halo!"
"Halo, jesi li to ti Edwarda?"
"Ne, ja sam njena majka. Tko je to?"
"Bello, ali možete me zvati Labello!"
"Dobro, Bello! Sada ću ti dati Edwardu", rekla je.
"Halo, ej Bello. Što trebaš?" čuo sam njem muškarasti glas
"Samo bih ti se htio ispričati. Oprostiš?"
upitao sam sa strahom
"U redu, ali da mi to više nisi radio!" zderala se na što sam maknuo
slušalicu dalje od uha da ne bih oglušio.
"Ako želiš, možeš navratiti kod mene da te upoznam s obitelji."
rekla je.
"Hmmm ajde u redu." rekao sam premišljajući se.
Sredio sam se za odlazak Edwardi. Zalizao sam si kosu i obukao majicu
boje kulena. Namirišao sam se nekom kolonjskom vodom. Jedva sam čekao
trenutak u kojem ću susresti Edwardu, ali sam se malo bojao njene
obitelji.Tko zna da li i njima zubi mjenjaju boju!
Pozvonio sam joj na golema vrata taman široka kako bi ona mogla
proći. Edwarda me pustila u kuću. Sada je imala plave zube. Povela me
do kuhinje. "Bello, ovo je moja majka Jozefina. Spremila ti je kulen
na bečki način." rekla je na što sam osjetio gađenje. Kako ne bih
kada cijela kuća zaudara po kulenu! "Ne hvala. Nisam gladan." rekao
sam gledajući u zube njene majke. Bili su u duginim bojama! "Bello,
dođi da ti pokažem svoju sobu." reče Edwarda. Penjali smo se po
širokim stepenicama. Na zidovima su bile slike Edwarde kako pozira
pokraj kulena. "Vidim da mnogo poziraš." rekao sam s čudenjem. "Da, a
ja to mrzim!" zderala se i strgnula nekoliko slika s zida pomoću
trepavica i bacila ih niz stepenice. "Kakva je to buka!? Edwarda! Kako
se to usuđuješ bacati nešto tako vrijedno!" derala se njena majka
zbog čega se tresla cijela kuća. Slike su bile razbijene na što je
njena majka dobila infarkt. Edwarda me mrtvo hladno odvela u svoju
sobu i silom zalupila vrata. "Gdje ti spavaš? Ja tu nigdje ne vidim
krevet." upitao sam. Soba je bila vrlo mala s velikim otvorom u zidu
kako bi odmah izašla van. "Ja spavam na peći." rekla je. "Na peći?!
kako je to moguće???" ostao sam začuđen. "Joj! Neda mi se
objašnjavati! No dobro. Gle, podgrijem peć, legnem na nju i tako
zaspim." zagrmjela je, a ja još nisam mogao vjerovati. Dum! Čuo se
snažan udarac ulaznih vrata. "Stigao mi je otac,brat i dvije sestre.
Dođi da te upoznam." primila me na što sam zadobio male opekline.
"Tata,Milica,Štef,Armanda ovo je moj prijatelj Bello." svi u njenoj
obitelji su bili isti. Krupni, a zubi im mjenjaju boju. Nisam se
stigao pozdraviti, a već me Edwarda odvukla u svoju sobu. "A sada ti
nešto trebam pokazati." rekla je i primila me te se krenula koturati
do visokih stabala. Počela se penjati, a ja sam joj bio na leđima.
Došli smo na vrh najvećeg stabla. "Vidš, ovdje ja volim biti kada
zaželim samoću." rekla je tako tihim glasom kao nikada do sada.
Stajali smo na najvišoj grani drveta. Sve mi se činilo da će grana
puknuti. I puknula je. Padali smo s tolke visine da kada sam pao bio
sam u nesvjesti.
utorak , 14.07.2009.
