POCEPANI DZEP

Tako je... keep on smiling! Nisam siguran da baš ima i razloga, ali nema veze...

Sinoć sam uspeo da 'pohvatam' nekoliko stvari, da ih povežem u smislenu celinu... Ortak i ja smo bili na nekom festivalu domaćih DJ-eva na Tašu i super smo se proveli, iako s početka nije izgledalo tako. Prvo su jako smorili sa nekom kao progressive muzikom, ali je kasnije, tek kad smo se malo opustili, sve pošlo na bolje. Ja sam pre te noći spavao samo tri sata tako da sam već imao jako čudan izgled, a kad su nam neke curice rekle da imaju nešto za nas, i kad smo to 'nešto' spušili u nekoj mračnoj rupi (užas, seo sam tad na neku žvaku, to sam video tek ujutru) moj izgled je postao još čudniji... JAAAKOOO ČUDAAAN... Elem, te curice koje su nam pravile društvo su bile jako fine, tako da ćemo se mi još videti sa njima, siguran sam da su one zadovoljne onim što smo mi prikazali sinoć...

Sve je to ok, ali tu postoje dva problema:
1. Devojke su '90. godište, a meni se još ne ide u zatvor...
2. Jeste ova curica kao pravljena za mene, ali mi se tu nešto ne sviđa... Mrzim kad neko ne zna da poveže jednu smislenu prostoproširenu rečenicu...

Kad sam se rano jutros vraćao kući, obuzela me neka tuga... Pojma nemam zašto, bio sam prilično naduvan i obično me takvi tripovi ne hvataju, ali ovog puta je bilo drugačije. Shvatio sam da na ovom svetu sve više i više pobeđuju glupi i dosadni ljudi; ja neću da budem dosadan, priđem curi, kažem šta imam, ako odgovori kako treba, ok, ako ne odgovori, zdravo, videćemo se... idem negde drugo. A šta sam sve video sinoć! Čovek davi, davi, davi, čak mi ta cura kasnije i kaže da je dosadan, a onda ode s njim... Jebi ga, već sam rekao da i pored toga što pokušavam, nikad neću razumeti žene...

A možda sam samo stvarno dobro bio naduvan. I don't know... but I'm smiling!