POCEPANI DZEP

Već drugi dan u Beogradu pada grozna kiša i, što reče moj drug, to mora da je kosmički znak da sednemo i da nešto učimo. S obzirom da sa parama stojim isto kao što Brus Vilis stoji sa kosom, to što nisam izašao u provod već evo 5 dana (ne računajući utakmicu) i ne pada mi tako teško...

Nego, nisam to hteo da pričam. Ono što sam hteo da kažem je sledeće: zove mene jedna curica u ponedeljak i pita jel hoću s njom u bioskop? Rekoh naravno, još ako ti častiš, super. Kaže nema problema, sređeno, programiraj to za sredu. Kažem važi! E sad, u utorak se mi nešto malo dopisujemo i ona kaže jel ok za sutra, ja kažem ok je. Ona kaže javiću ti se da potvrdim.

I sad preokret - ja već isplanirao dan - otišao po potpis na faks, učio, hteo da se vratim kući, sredim i onda odmah u bioskop. I tako ja sve isplaniram, a ona mi u 6 sati javlja da ne može.

What the fuck?? Pa ti si mene zvala, jebem mu mater, javi mi ranije da znam da organizujem nešto drugo, ne javljam mi uveče!

I tako ja tu poludim i oteram sve u tri lepe materine.... I kako onda da razumeš žene?

POŠTUJ MOJE VREME! JA POŠTUJEM TVOJE

JEL IMA TU NEŠTO TEŠKO ZA SHVATANJE?

Nego, počela mi je tekma... Napred Detroit!