POCEPANI DZEP

Molim Vas, svi znani i ne znani, Buda, Isuse, Alahu i svi Bogovi ovog sveta - vratite nam South Park na TV!Ima toliko emisija koje bi mogli da menjamo za njih - evo Vam, nosite sve one Sanje, Tanje, Jovane, Zorane, sve one silne talk show-e i kvizove - eto vam sve!

HOĆU SOUTH PARK!

Ma šta se ja zajebavam - SCREW YOU GUYS, I'M GOING HOME!

Moj povratak u Beograd... Posle 6 sati putovanja po svakakvim vukojebinama zemlje Srbije, u busu gde niko od putnika kao da nije ni pomislio na tushiranje prethodnih 365 dana, stvarnost me je osamarila!

Opet je došla kod mene danas... Ta mala crvenokosa mi preuzima život, uzima mi vreme i sve više živaca. ALI (naravno da ima ali, šta bi bila priča bez nekog ali?) ume lepo da se ispruži na mom krevetu, nasmeje se i kaže: "Skuvaj mi kafu, molim te...". Svakog jutra me budi, i ja, koji bih trebao biti besan, naravno popuštam... Bože, kakvi su muškarci klenovi, pa to je neverovatno!

Gotovo je, gubim razum, definitivno...

Svaka devojka ima specifičan miris... Ona miriše na jorgovan. Donela mi je čokoladno mleko, kaže da nije htela ni to, ali da ga je kupila zato što je jedno kupila i za sebe. Ima da ga čuvam dok mu ne istekne rok trajanja...

Ma ja sam samo lud i to je to, objašnjenje je prosto. Čim previše serem, gotov sam, zreo za menatalnu instituciju. Malo mi fali da oteram sve u materinu i odem na selo da čuvam ovce...

Sinoc sam najnize pao...

Nema vise alkohola, ne, kad ne znam da pijem ne treba ni da pijem.

A sve je pocelo lagano... ajmo na neko pivo, malo u zezanje... A danas celog dana jedva disem. Elem, tako jedan dupli Pelin, dva, tri, deset... Pa onda promena kafica... E tu je sve otislo u Honduras

Super muzika, dobra atmosfera, idemo opet - jedan dupli, dva, tri... I prekid...

Kunem se, nisam znao ni kako se zove riba... Sama je prisla, sama je pocela da me hvata, sama je sve uradila... Ortaci su mi iskusno ostavili pare za taksi i otišli kad su shvatili o čemu se radi i da sam ja "mrtav". A onda fragmenti iz secanja idu ovako - igranje, vatanje, idemo van i mrak...

Ne secam se vise nicega.
Ujutru saznam od ortaka da je strankinja i da nije neka riba.
Naravno, istog dana je i vidim u gradu - doduse prekoputa
Vrh je bio kad sam video poruku od druga - "beći odatle, možda nosi polne bolesti" - ali sam je video ujutru - prekasno.



Naravno da cu da idem kod doktora i na sve moguće testove
I tad sam shvatio da sam totalno propao...

Večeras sam u gradu pio jabuku...

I naravno, izgubio sam svoju srećnu detelinu negde, a gde, Bog će ga znati.

"Ne vjeruj u moje stihove i rime
kad ti kažu, draga, da te silno volim,
u trenutku svakom da se za te molim
i da ti u stabla urezujem ime.

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
i pokrije srmom vrh modrijeh krša,
tamo gdje u grmu proljeće ljeprša
i gde slatko spava naš jorgovan plavi

Dođi! Čekaću te! U časima tijem
kad na moje grudi priljubiš se čvrće,
osjetiš li draga da mi tijelo dršće
i da silno gorim ognjevima svijem.

Tada vjeruj meni i ne pitaj više!
Jer prava ljubav za riječi ne zna
ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!"

Aleksa Šantić

Šokantno... to se ne može rečima opisati.

Pošto je faks rešio da ide u korak s vremenom rešili su da nam uvedu neke inovacije u našem akademskom obrazovanju. Danas je na vežbama gledan film "Hotel Ruanda", koji govori o brutalnom etničkom čišćenju sprovedenom u Ruandi od strane većinskog plemena Hutu nad manjinskim Tutsima. Priča je poznata - Tutsi su bili optuživani za kolaboraciju sa Belgijanskom kolonijalnom vlašću, pa kada su Belgijanci otišli, Hutu pleme je dobilo priliku za revanš... Film se mora odgledati...

Procene su bile da je oko 1.000.000 Tutsa bilo bukvalno isečeno mačetama...
Vrhunac je kada je devojčica rekla: "Molim vas, poštedite me, neću više da budem Tutsi...". U sebi sam plakao, jako... Bilo me je sramota da mi drugi vide suze.

Pa gde je sad taj Bog koji je dozvolio da se tako nešto desi?? Gde? I kako to da niko iz međunarodne zajednice neće nikad odgovarati za to što je mogao da spreči masakr, a nije??? Boleo ih je kurac za Ruandu, mislili su po principu 'oci povadili jedni drugima'. Šta vredi što Klinton kaže sada da mu je Ruanda najveća greška u njegovom mandatu? Ništa, baš ništa

Neka to jednom na nebu kaže onoj devojčici koja je rekla da neće više nikad biti Tutsi...

"Čekam u senci jednog starog duda
Da mesec zađe i, skrivena tamom,
Po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
Da siđeš k meni, čežnjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Već zora sviće, blede mlečni puti,
A ja još čekam, - i večno bih ček'o!

O, šta je to što mene veže sada
Za jednu put, za jedan oblik tela,
I što mi duša zatreperi cela,
I sva nemoćna izdiše i pada,
Kad me se takne jedna ruka bela?

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog časa život dajem,
Prilazim tebi pun pobožnog straha.

Posrćem, klecam, dokle me privlače,
Ko provalija tamna i duboka,
I dok se strasnim prelivima mrače,
Tvoja dva crna neumitna oka..."

Milan Rakić

Nadam se da cu nesto nauciti, da cu imati sta da kazem i da ce imati ko da me slusha... Danas je Bog svima nama podario jedan lovely day, prelep i jedino sto je coveku ostalo jeste da uziva...

Nayalost, nisu svi mogli da sebi priuste to zadovoljstvo. Kakav je osecaj kad po ovakvom lepom danu morate da branite kucu od poplave, posto je Dunav izgleda resio da poplavi sve sto u Srbiji moze da poplavi? Ljudi ce u svoje poplavljene kuce moci da udju tek za oko 4 meseca, dva meseca ce voda da se povlaci, a dva dok se iscisti... da ne pominjem moguce zaraze ako se nastavi ovakvo lep, suncano vreme... pa komarci i slicno... uzas!

I onda pomislim - a ja sam danas uzeo kintu u kladionici (oko 40 evra), zezao se, bila mi je drugarica (koja je prelepa i za koju se nadam da mi uskoro vise nece biti drugarica ), setao, jeo picu... a ljudi se tamo bore za svoje kuce. Nema niceg goreg od toga kad moras da napustis dom - zamislite da vam kliziste prosto zbrise celo selo, kao sto se to desilo u Trsteniku? Ljude su jednostavno preselili u drugo selo gde ce da im izgrade kuce, ali nije to isto, daleko od toga... Sta ce sad onaj koji je celog zivota radio za to malo parce zemlje i sta sad - nema vise...

Grozno - plasim se prirode...

A opet, ovako lep dan... nadam se da ce i sutra biti jednako lep.

Da, svakom ko slavi uskrs, srecan uskrs!