POCEPANI DZEP
28.04.2006., petak
Jelena
Moj povratak u Beograd... Posle 6 sati putovanja po svakakvim vukojebinama zemlje Srbije, u busu gde niko od putnika kao da nije ni pomislio na tushiranje prethodnih 365 dana, stvarnost me je osamarila!
Opet je došla kod mene danas... Ta mala crvenokosa mi preuzima život, uzima mi vreme i sve više živaca. ALI (naravno da ima ali, šta bi bila priča bez nekog ali?) ume lepo da se ispruži na mom krevetu, nasmeje se i kaže: "Skuvaj mi kafu, molim te...". Svakog jutra me budi, i ja, koji bih trebao biti besan, naravno popuštam... Bože, kakvi su muškarci klenovi, pa to je neverovatno! Gotovo je, gubim razum, definitivno  ... Svaka devojka ima specifičan miris... Ona miriše na jorgovan. Donela mi je čokoladno mleko, kaže da nije htela ni to, ali da ga je kupila zato što je jedno kupila i za sebe. Ima da ga čuvam dok mu ne istekne rok trajanja... Ma ja sam samo lud  i to je to, objašnjenje je prosto. Čim previše serem, gotov sam, zreo za menatalnu instituciju. Malo mi fali da oteram sve u materinu i odem na selo da čuvam ovce... |
