POCEPANI DZEP
16.04.2006., nedjelja
Čekanje
"Čekam u senci jednog starog duda
Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni, čežnjivom i samom. Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, - i večno bih ček'o! O, šta je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela, I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada, Kad me se takne jedna ruka bela? I sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha. Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok se strasnim prelivima mrače, Tvoja dva crna neumitna oka..." Milan Rakić |
