ka bossa nova

srijeda, 22.11.2023.

kaa nova
ozdravila
bolilo, gorilo, probadalo, kašljala
udarilo mi po lijevom frontu, tjelesnom
popila sam par šaka tableta
(ne odjednom, naravno)
skoro ko Arsenovi roditelji zajedno
ima taj neki intervju na jutjubu, ne znam, potražite
gdje on govori o tome kako jedan pije zelene i crvene
a drugi plave i žute, kad nestane jednih jednome
ovaj popije par komada od drugoga
kao svejedno, samo da se kvota ispuni
tako sam i ja pila svekrvine voltarene i brufene
svoje klavocine
čajeva na litre i evo me
pomalo san bolje volje (tibief?)
pas mi je zatvorio knjigu prebačenu preko naslona kauča
to je bio zanimljiv trenutak mog bolovanja
knjiga je visjela preko naslona kauča
a on kad je gladan nije svoj
pa skače i udara prednjim šapama po vertikalnim površinama
ili po našim nogama
tražeći tako hranu
tako je naučio da reagiramo
i eto hvalim se da čitam knjigu
malo, da, čitam, napreskokce, pokoje slovce
nije bitno koju
ok, čitam Smoju
bio je na vrhu neke hrpe
pa sam ga uzela s reda, bez beda, dapače.
muž je jučer ispekao kruh i četiri pizze jednim udarcem
ne ženim ga, samo se(be) hvalim
ja ga sve naučila
a ne priznaje mi ni mrvu
kruh je odličan (kao i moj)
pizze su bolje od mojih
(zaboravio je dodati ulje u tijesto pa zaradio komplimente)
jučer sam mu rekla da mi je baš lijepo
bilo mu je drago
bila sam već puno bolje
on je mijesio hrpu tijesta, početnik
a ja, ležeći zamotana, govorim kako je lijepo kada ništa ne moram
a sve se nekako odvija samo od sebe
ok, ne baš samo, podmetnuo je on široka pleća i snažne ruke da tako bude,
kćer ga je nazvala haushusbandom
on je to preveo u "papučar"
bilo je smiješno i lijepo i toplo
ka da će brzo Badnja veče...
ka da ćemo, punoljetni, otplesati
na onu pjesmu koja mi stalno
iskače posvuda
naš osobni ples punoljetnosti veze...
Oprostite, malo sam se zanijela!
Oće to tako, ponekad.