kada je bit u potpunosti shvaćena,život se odvija sam od sebe

subota, 24.01.2009.

TBF - Heroji

U zemlji apsurda, zakon je ka bunda
Pa se po njemu kroji, sve po zakonu
Samo izbroji, i začepi pravu rupu
To je lako, kod nas bit snalažljiv
Je zajebat zakon, zajebat sve nas
Ma nema problema, zakon je pun rupa
Poput goblena, pa vezi sliku
Za sebe, rođake i priku
Baci kost pasima što nose palice
Sitne ribe, pune marice
Dok pametne glavice bježe priko granice
A preplaćene guzice nas vode žedne preko vode
Dok ispravljaju netočne navode

A na ulice su izišle curice, naše mlade snaše
U lov na nagometaše
Ali im paše i druga mogućnost
Sve dok je sigurnost, izvjesna budućnost
Nabrekle lisnice, a nisu baš bistrice
Pa bi tile bit misice i na modne pistice
To su nova iskustva koja otvaraju vrata
Auto faca velikog formata
Ako nisu kriminalci, onda su tatini sinovi
U glavama im plinovi, invalidi
Sve šta vridi da im je roditelj
Body, auto i mobitel
Svi Hrvatine, a svaki skače ka klokan čim čuje
Cecu, il neki hit turbofolka, tu nema sreće
Sve je gluma, ljubav odnosi bujica tekućih računa
Sve do Crnog mora, još crnje i gore
U Mrtvo more, tu nema života, samo svota
Name snova samo lova, otrovnija od otrova
Šporka od šporkih poslova

A ekipa u kvartu pije pive, bez perspektive
Izvukli su krive karte, krivo vrime, krivo misto
Obećanja blago sranja, al nema više vizionara
Legionara, revolucionara, bolest gora od sarsa
U ime svoga Boga Marsa
Sve ih je trebalo u ludare, umobolnice
Prije nego sjebaše bolnice i tvornice

A ja bi samo tija radit, pošteno zaradit
Imat nešto u banci, da me ne hrane starci
Život je bjedan, al se ne dam, nisam gladan
Ni žedan, krpim se iz tjedna u tjedan
I teško je nama što bi tili bit ljudi
Barimo nenormalni, ludi, al smo oni što se bore
I kad je najgore, dio smo faune i flore
Imamo ljubav i more

To nam ne mogu otet, kod nas drugi vitar puše
Ne mogu se do nas popet sitne duše šta guše
Gustom maglom lošeg emotivnog naboja
Na plemenskom su stupnju razvoja
Ili oni što dobro podmazanih analnih otvora
Voze linijom najmanjeg otpora
I nema digniteta, nema poštenja
Oče naš i Zdravo Marijo su cjena oproštenja

I nema općeg dobra, samo vlastita torba i dupe
Kriminalci, a svi šute, papci, suci, fratri, policajci
Jer su rođaci u istoj stranci, ista banda
A mi smo stranci u vlastitoj zemlji
Zbog ljudskog šljama
Lijepa Naša silovana

Heroji, ne trebaju nam puške ni pištolji
Samo čisto srce i ničeg se ne boj
- 20:45 - reci,ne srami se (3) - Isprintaj - #