Ne znam koliko je ljudi zapravo tamo. Ne znam koliko ih je plaćeno na ovaj ili onaj način da danas tamo čeka Mesiju. Ne znam koliko ih je doveženo na izlet, a koliko ću ih sutra sresti na ulici.
Možda i bolje da to ne znam.
Ne znam zašto to stvorenje nije uhićeno direktno na granici. Ne znam kako je moguće da na javnom mjestu, na gradskom trgu bude organiziran doček takvom stvoru. Ne znam zašto i kako čovjek koji se navodno bori za branitelje može podupirati ratnog profitera.
Nekog tko je pokopao Osijek i osječku privredu. Sve to skupa ne znam i možda je tako i za mene bolje.
Zanima me što na okupljeno društvo kaže buduća nam predsjednica. Smatra li ovaj doček i vatromet prikladnim za dolazak ratnog zločinca? Ili ju još žulja Šešelj pa piše žestoka pisma svim institucijama koje joj padnu na pamet?
Lupa li šakom o stol ili glavom o zid?
Hoće li uputiti nekom neke upite u o vezi ovog danas? Je li pitala zašto je Kordića blagoslovio svatko tko je netko u RKC u Hrvata?
Možda će poslati ta pisma kad se uspije isparkirati iz Visoke.
Možda će sa svojim predizbornim štabom u Savskoj raspraviti problematiku dočeka bivšeg člana svoje stranke.
Zločinca, ne heroja.
Pitam se i kolike su šanse da se ta sultanova svita pokupi i konačno ode kući?
Pitam se mnogoštošta. Odgovori najčešće dolaze u podtonu, ma šuti, dobro je.
Nije dobro ljudi. Nije dobro.
polupokušaji nečega
Emajl:
electromagnetica184@gmail.com
đuls blog
Fabricka greska
Kise padaju, evo vec stoti dan
smisljam oblake kako da oteram
prizivam vraceve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem, na ivici sam snage
Ref.
Hvala na visku inspiracije
u mom gradu je glupo voziti skejt
ja sam fabricka greska generacije
dovoljno pametan, steta, previse slep
moji su drugovi biseri rasuti zauvek
Sanjam talase obalskih mirisa
i parce neba gde
gde je mesec uvek pun
mesto na kome vise necu biti usamljen
nikad niko nece moci da mi oduzme
Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokusa da me probudi
da dirne prljavom rukom
u jedino sto je ostalo
pucacu u grudi