Joanna has left Stepford https://blog.dnevnik.hr/drugopoluvrijeme

srijeda, 09.06.2010.

Odgovornost-najrjeđa od svih vrlina u izumiranju

Dakle dogodilo se nešto pa su neki ljudi upoznali najgoru moguću verziju mene. Manje je nego što su zaslužili, više nego što bi dobili od bilo kog drugog jer je svima to bilo onako...ko da je važno. Potvrdilo se ono što mislim cijeli život, ali čeg se sramim jer sam uvijek mislila da je to moja generalizacija i da nisu svi zaslužili trpanje u taj koš. Dakle nogometaši su u principu stoka. Ispričavam se ovom prigodom svim onim nogometašima koji imaju kućnog odgoja i kulture, kojima je IQ viši od sobne temperature i koje ovim svojim izjavama vrijeđam. Ne ljudi ja ne mislim na vas, nego na stoku zbog koje ste na lošem glasu. Dogodilo se to da je neke ljude ponio alkohol, vlastita glupost, činjenica da su pušteni s lanca pa mogu što hoće, i tako te stvari. Toliko ih je ponijelo da su razvalili vrata. Nimalo slučajno i ne samo jedna. Čak ne vidim ni neki problem u tome. Ok, stoka su, imaju problema u glavi, ali ako će platiti svoju štetu i reći ja sam, boli me dupe. Mislim daleko od tog da ja glumim neku sveticu, ali apsolutno nikad nisam dozvolila da netko najebe zbog mene. I nikad mi ne bi palo na pamet ovakvo glupo iživljavanje i uništavanje tuđe imovine. Smeta me kad je netko frajer štoviše frajerčina kad se prave sranja, ali ne zna iza toga stati i reći oke ja sam napravio cirkus. Ima jedna teorija s kojom se slažem, ali koja je nažalost neizvediva u ovom društvu gdje se sve može kupiti; ako je razbio kantu mora ju napravit, znači odvedi idiota u tvornicu, kad vidi koliko i što ttreba za jednu kantu kakvu je razbio neće razbit drugi put sigurno. Ja imam jednu svoju...lijepo daj mladom intelektualcu nadzornika i metlu, majicu n a kojoj piše nešto kao ovo radim po kazni, ali puno finije rečeno što uopće nije primjereno za ovaj pošteni blog. Ono što me raspizdilo više nego bilo šta drugo je činjenica da se takvi ljudi ne moraju bojati sankcija. Jer sankcija nema. Šteta se platila, platili smo je mi koji s tim nemamo veze također, i to sam dala isključivo zato jer su htjeli oderat dečke kojima je netko razvalio vrata, a za koje znam da nemaju veze s tim sranjima. Nije do love uopće, da je riječ o normalnim stvarima koje su se mogle dogodit, da je netko razbio čašu, ne znam, potepo se pa ufleko zid...bilo šta što se slučajno moglo dogoditi ne bi imala ništa protiv...ali ovako šta gdje ljudi ne znaju šta bi sa sobom pa silu demonstriraju na vratima to me raspizdilo do krajnih granica. naravno nije pomogao ni glas razuma od strane vodtelja koji je rekao:ovo dođe na sud vi ne idete na natjecanje. Pitate se zašto kad mi nemamo veze s tim...zato jer smo mi sveučilište...jer mi predstavljamo Osijek. Jer smo mi cjelina. E pa to je bio vrhunac...dakle sankcija za divljanje nije pojedinačna nego kolektivna. Ne postoji kolektivna krivnja. Apsurd cijele priče je da nogometaši nisu prošli dalje. Dakle oni mogu razbijati, nije da išta gube time. Pa se postavlja pitanje zašto ja nisam ništa razbila. Mislim mogla sam. Kud svi Turci du i mali Mujo. Rekla sam da su upoznali najgoru moguću verziju mene. Ali zbilja mislim najgoru moguću. I goru od toga. I postali su mi jasni termini privremena neuračunljivost i zločin u afektu. Zbilja mi je došlo da namlatim nekog. I poslije do mene dolazi jedan i kao smiruje me. pa sam mu rekla da je u trenutku kad su mi razbijena vrata od sobe cura koja je bila samnom pogledala na hodnik i vidjela dečka koji tvrdi da to nije napravio. Oni zbunjeno gledaju jer je njima rekao da nema ništa s tim. Trenutak poslije se ispričavaju. Nisu znali. Jebiga dečki...žao mi je što idete u isti koš. Ali eto mi smo sveučilište. Mi smo Osijek. Baš smo na čast sebi i onima koje predstavljamo...

Opis bloga

polupokušaji nečega


Emajl:

electromagnetica184@gmail.com





đuls blog

Fabricka greska

Kise padaju, evo vec stoti dan
smisljam oblake kako da oteram
prizivam vraceve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem, na ivici sam snage

Ref.
Hvala na visku inspiracije
u mom gradu je glupo voziti skejt
ja sam fabricka greska generacije
dovoljno pametan, steta, previse slep
moji su drugovi biseri rasuti zauvek

Sanjam talase obalskih mirisa
i parce neba gde
gde je mesec uvek pun
mesto na kome vise necu biti usamljen
nikad niko nece moci da mi oduzme

Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokusa da me probudi
da dirne prljavom rukom
u jedino sto je ostalo
pucacu u grudi