Joanna has left Stepford https://blog.dnevnik.hr/drugopoluvrijeme

ponedjeljak, 26.11.2007.

stolice, čekajući godota, ili ko to tamo peva 2

o da..ladno možemo snimiti nastavak kultnog filma...jedino što nije bilo nismo prodavali prasce putem....
prvo...krećemo ranije, u petak, u mrtvo jutro...nije da gubim dan, nije da nemam svog posla..nije da mi je to rečeno dan ranije pa sam samim time ljuta što se neki ponašaju ko da mi nemamo život i ne radimo ništa osim tih treninga. Ok, krenili mi , zafrkavamo se, nije bad, nešt mal sam čituckala i shvatila da nema tog boga koji će mi rješiti prolaz na ispitu u ponedjeljak osim ako ne sjednem u nedjelju cijeli dan sa zadacima...nastavit ću vam dalje zašt to nije išlo...
Prva stvar, ok bus je izgledo solidno, ali s nama kreće jedan vozač...i sad nam baš nije bistro jer jebiga, pa ni po zakonu ne može tako, put do Dubrovnika trebaju ići dvojica i ne znam svaka 4 sata se mijenjati...
Al ono, uz standardan put izuzev dva sata što smo se vukli 500m po Sarajevu sve drugo je bilo ok. E..al kad smo ušli u hostel,....ajme...zašarani zidovi, kreveti na kat (malo mi je knap bilo al preživjeh) ujutro kad smo na doručak došle...e to je komedija svoje vrste...jedan mali maslac, sirić, marmelada i pašteta....i da, kava, čaj ili kakao u šaličici u kakve ja kuham onu crnu kavu-ubojicu. Ne moram pričat da su cure rekle da je i sam okus kave bio ubojit...bila sam mudra pa uzela kakao. I poslije tog, pošto je otpao dogovoreni trening, trener nas otero u čopoprativnu šetnju gradom, za nas slavonce poznatiju kao power walking jer ja nisam navikla šetat pod takvim prokletim kutom(69°efektivnog nagiba). Ok, vratile se nazad u hostel na ručak, bilo je jestivo ako si baš jako gladan što nije bio moj slučaj tako da sam kvalitetno 3/4 ostavila. Onda smo dobili dva sata odmor i poslije tog su nas šibnili van jer smo im mi bili jedini tamo i ono, nije da ugostiteljski objekt treba bit tam u slučaju turista....
Sjeli na kavu u nekom kafu..uginuh od dima umalo...čekamo nekog od domaćina da nas odvede do dvorane...dolazi čovjek..krećemo prema kombiju, čekamo vozača...dolazi vozač...kombi ne radi...pao remen..ono divota, na svu sreću domaćini su super brzo organizirali prijevoz za nas 15, svaka im čast...stvarno su nas izvukli...nagora ironija bi bila da smo došli dan ranije da bi zakasnili na utakmicu...Relativno lagana utakmica, 3:0 za 1hi15....zove se kombi...još nije popravio..i sad nam nije jasno jer jebiga...remen ne bi trebao bit neka mudrost...odlazimo na večeru...sprdancija, al ono već smo krepane i sve što bi htjele je krenit kući. Trener otišao vidjeti šta je s kombijem..mi ostale u pizzeriji i čekamo da nam javi...i javlja...
nije popravljen...cure pizde..naručuju pivu(iz protesta treneru koji nije dao da ga naruče odma:) i dok su brojale kolko komada..konobar kaže:a da skratimo problem častim ja vas sve :D tako da su neke neplanirano dobile pola litre jer ima nas par koje ga ne pijemo
kontam da su popizdili konobari s nama jer smo zbilja bile za popizdit..i ostale smo im skoro do zatvaranja zbog situacije jel...nije da smo imale kud..jer prokleti kombi nije popravljen au fuck, pizdimo...jer nikom nije ..
u interesu još jedan dan izgubit...trener traži broj tajnika...tajnik nam rezerviro hotel...dolazimo do kombija po stvari...kombi radi:) došo je čovjek iz HAK-a i rješio problem u 5minuta...I sad onak...oćemo-nećemo krenit..(jer je jedan prokleti vozač samo bio i tak je proveo 5sati u popravljanju prokletog kombija) i sad ono ak je umoran možemo završit ko Toše...ali ipak se kreće....
idemo mi tako..i idemo....
i idemo...dolazimo do Bosanske granice...i prokleti Bosanac(ja se ovim putem duboko ispričavam svim Bosancima ovo je samo opisno, ne diskiminativno)i ne da nam preko granice jer je crkla žarulja..i nije da se podrazumjeva da u prijevoznom sredstvu budu neke rezervne žarulje i stuff..šta će to kome....
Došli mi tako negdje do Mostara...i prokleti prokleti kombi crkne. Opet remen...i prokleti vozač kojeg su vald pokupili s gerijatrije opet nešt baljezga..on će zvat nekog nećaka koji vozi kamion, da mu donese neki šaraf, al on mu se ne javlja...pa onda zove nekog tamo koji je Hercegovac i pozna puno ljudi(?!?) i naš pametni trener kaže: to je zato što ste vi tvrdoglave..ono duboko se ispričavam što imam život i obaveze. Inače u ekipi imamo dvije cure koje se samo time bave,jednu koja radi, tri srednjoškolke i mi ostale smo na faxu...ono..niko nema obaveza...Mi smo tvrdoglave...pa da je reko moramo spavat u Dubrovniku moramo, mal bi brundale i ok, nikom ništ, ali nije, nije uopće rekao ništa protiv tog da se vratimo kući i došlo mi je pri toj izjavi da smo tvrdoglave da mu kažem da je tvrdoglav ipak bolje biti nego šupljoglav kao neki prisutni. I pazi debiliteta, kažu nam nek spavamo ujutro će rješitit stvar. Zbilja nemam problema sa spavanjem, mislim da bi spavala i da me objesite za nožne prste. Jednostavno spavam i na kamenju i na podu i u svakoj mogućoj pozi...ali u kombiju bez grijanja gdje imam na raspolaganju prostor 30x40 cm i nemog se pomaknit ni mm dalje od tog jer su cure spavale na podu sam probdjela noć uz povremena padanja glave na prozor. Negdje oko pola 7jedna od cura i ja smo izašle van protegnit noge jer nismo mogle spavat, a osjećaj u nogama(a i šire)je postao samo davna uspomena. 10m od kombija...POLICIJSKA UPRAVA MOSTAR!!!!!!!! Naravno svugdje u svijetu(ne samo civiliziranom) na porti u policiji stoji netko...osim u Bosni :)) tamo nije bilo nikog. Inače paralele radi mi treniramo u policiji..i puste nas tek kad sve dođemo i zajedno nas puštaju van, treniramo tamo mjesecima već, ali naravno ne puste nas samo tako...al u Bosni:)) kontam da može uć ko i kad hoće. I sa dodem ja do pomoćnog trenera jer je glavni spavao..i kažem..pa mi smo u dvorištu policijske postaje(i mislim da sam mu savršeno jasno dala do znanja:odvuci dupe i potraži pomoć)na što mi je on odvratio:PA ZNAM. Ja stadoh paf..mislim takav debilitet...pa u stranoj zemlji..(ok, Bosna, al ipak je to inozemstvo sad po novom:) ne znaš brojeve autokluba i sličnog...tražiš policiju, tražiš nekog tko ti može pomoći. I stojimo mi u prokletom dvorištvu..proklete policijske uprave, i ovi prokleti debili ne znaju šta da rade. Budi se trener...di smo mi zašto stojimo, šta je ovo, zašto ovo. Kao da je upravo pao s Marsa i nema pojma da smo tu već satima i da on između ostalih idiota organizatora nije napravio ništa. Legica se od muke rasplakala, a ni meni nije puno falilo..jednostavno nisam mogla doći sebi od te količine kretenizma u jednom kombiju..naprosto nisam mislila da je tako nešto moguće...ista gore navedena legica je ošla pljugui zapalit, iskulirala se i ošla u policiju. uzela broj od nekog rent-a-cara, nazvala čovjeka i dogovorila da dođe. Dok su se trojica mulaca muvala oko kombija i šetala od kafa do kombija...dok su debili razmišljali o rješenju problema balavica ga je rješila...kako ih samo nije sramota. Idioti...taj naš trener vam je velika njuška u odbojci...al stvarno mislim njuška...stvarno svjetska faca...ne zajebavam se...ali da je takav retardus..to zbilja nisam mislila..da je budala znala sam od prije....I rekla sam nešto pri čemu stojim...taj čovjek zna o odbojci sve...ali o svemu ostalom nema blagog pojma...
Krenuli smo napokon prema Osijeku i tek navečer došli kući...u životu se nisam tako izlomila...nisam sigurna jel me vše boli kralježnica, noge, ruke, vrat, glava ili trbuh, jesam više umorna ili frustrirana što takve budale nekažnjeno hodaju planetom....treneri su dobili umjetničko ime kao par:Lolek i Bolek, tj tako je počelo...kad su nam stvarno digli tlak...zaključile smo da je A JE TO crtić puno bliži istini...


A znate nikad nisam dosad primjetila kako je Bosna lijepa zemlja...putem sam uza sva sranja vidjela barem 2000slika koje bi bile vrhunske razglednice...šteta zbilja što će mi ostati S ovako gorkim okusom..
znam d anisu krivi što su glupi...ali si jednostavno ne mogu pomoći u jednoj stvari..očajniički im želim zakopati nešto u glavu
zezam se...jendostavno...toliko su glupi da ih žalim...ništa drugom nemam srca ni obraza
i zaključila sam da sam povukla odličan potez ne odlučivši se za profesionalnu karijeru:))) ja mogu sve što i oni(ok, ugodite mi malo:)))) ali obrnuto nikako ne vrijedi..

Opis bloga

polupokušaji nečega


Emajl:

electromagnetica184@gmail.com





đuls blog

Fabricka greska

Kise padaju, evo vec stoti dan
smisljam oblake kako da oteram
prizivam vraceve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem, na ivici sam snage

Ref.
Hvala na visku inspiracije
u mom gradu je glupo voziti skejt
ja sam fabricka greska generacije
dovoljno pametan, steta, previse slep
moji su drugovi biseri rasuti zauvek

Sanjam talase obalskih mirisa
i parce neba gde
gde je mesec uvek pun
mesto na kome vise necu biti usamljen
nikad niko nece moci da mi oduzme

Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokusa da me probudi
da dirne prljavom rukom
u jedino sto je ostalo
pucacu u grudi