“Desilo se upravo ono što sam slutio da će se jednom desiti…postalo mi je svejedno. Možda će jednom vrištati moje ime, ali se bojim da neću čuti. Zaglušilo me je previše tišine.”
Mika Antić

Eto, to je možda, ukratko, cijela priča o Dragici i meni.... to je sva moja važna prošlost....Samo sam se nadovezao na sinoćnju našu priču i reminiscencije. U tišini se vrata otvaraju takvom brzinom da ne stigneš zaviriti, a kamoli ući, ako ne čekaš određeni ulaz.