draga raga
02.12.2009., srijeda
Jao!
|
Taman sam legla spavat kad sam shvatila da moram na wc, a vec sam bila. Jedva sam docekala dan, nije me nis boljelo, ali je osjecaj vrlo neugodan i pocela me hvatat panika. Doktor je po opisu simptoma odmah zakljucio da je upala mjehura. Dobila sam antibiotike, one kaj idu uz dojenje, od 500mg u pet dana. Malo me pece savjest, ali srecom nemamo nikakve reakcije niti ona, niti ja. Na moje olaksanje, simptomi su nestali unutar prvog dana, par sati nakon uzimanja terapije. Jos veca sreca da nisam dobila bolove ni krvarenje i ostale uzase kak mi je doktor objasnil da se moze zakomplicirat. To mi je prvi put da imam bilo kakav problem juzno i to odmah infekt  i sigurna sam da sam to nesto mogla pokupit samo u bolnici i da je valjda lagano se kuhalo do sad, i to cak ne mislim na odjelu babinjaca, nego u onoj staroj, prastaroj bolnickoj ambulanti za trudnice. Jedva cekam da prodje 6 tjedana kad cu moci na kontrolu i nadam se da ce u ova jos tri dana sve se vratit u normalu. Sad mi je drago da za par dana vodimo mishicu pedijatrici na cijepljenje protiv pneumokoka pa ce joj pogledat usta da nije slucajno doslo do razvoja gljivica zbog dojenja pa se ipak osjecam malo manje pod stresom. Sad prvi puta moram piti tablete od kad sam bila trudna i sad u vec skoro osam mjeseci od kad je ona rodjena pa sam vec zaboravila kak je to. Eto. Nije mi bas neka tema, zapravo prilicno je bljak, ali morala sam se malo pozalit!  |
