Kroz moje prazne džepove vjetrovi mi prolaze,a kroz cipele kiše jesenje.
Vikend.
Blaženi izlazak.
Piće,konobar...
Opuštanje.
Nešto šta mi je tribalo.
Sviđa mi se moj razred.
Ali koliko god se oni meni sviđali,ja njih neznan.
Nema onih opuštenih razgovora.
Debilne zajebancie.
Sad tek shvaćan da je osnovna zaista daleko iza mene.
Svi ti ljudi.
Fale mi.
**
Danas san bila na piću sa najboljon prijon,Josipon,i neke dvi ženske.
Po prvi put nisan razmišljala.
Opustila san se totalno.
Smijala san se.
Totalno san poludila.
Opet san bila ja.
To je ka neko ispuhivanje nakon 5 dana skrivanja.
Šta san skrivala?
-Sebe.
Ti ljudi tamo me ne poznaju.
Ja nemogu njima uletit s nekon debilonon rečenicon i otić.
Moran pazit da ne bi stvaorila od sebe nešto šta nisan.
I tako ja 5 dana.
Guram.
Pomalo pričan s ljudima.
Intezivnije se družin s Mateon i Eli.
Udružile se kaštelanke.
Heh.
Neda mi se još ić u totalno upoznavanje ovih ljudi.
Koliko god zanimljivi bili.
Promatram.
Glavno da mi ime znaju.
**
Moran se sad dotaknit jedne teme.
Pahuljica je spomenila u svom postu.
*Samopouzdanje.
Nemogu reć da ga nemam.
Iman ga nešto malo.
Ponekad ga samo odglumin,blefiran.
Ponekad san puna samopouzdanja.
Kažu da moraš mislit samo najbolje o sebi ako želiš da te drugi smatraju takvon.
E,pa,zašto ja onda nemogu?!
Zbog straha.
Najveći strah,onaj koji mi svi imamo.
Strah od blamaže.
Da nećemo napravit nešto onako kako bi tribalo.
I onda nam samopouzdanje nestane.
Jer lako je nešto krenit obavit.I misliš kako češ 100% to nešto napravit baš onako kako triba.
Ali?!
Šta kad zezneš?!
Koji će odgovor pokazati da imaš još samopouzdanja.
Znajući do čega me sve moje samopouzdanje može dovest.
Moj razum spriječi samopouzdanje.
Znan da ga sad iman više nego prije.
Vrime je sve dovelo na svoje,neki ljudi su mi pripomogli da shvatin da san ja posebna.Da zalsužujen imat prijatelje.
I sad mi to samopouzdanje pomaže.
Ne umiren od straha kad triba nekom pružit ruku,...
Ne bojin se uć sama u autobus.
Blamaže se još uvik bojin,i to ponekad ubije moje samopouzdanje.
Ali previše samopouzdanja može škodit.
Dovede do egoizma.
Eh da sve ja.
Sve je o meni.
Ja,ja,ja,ja i ... ja.
**
Ljubav.
Ehhh,kad mene krene u ljubavi bit će apokalipsa.
Volin,previše.
To čudovište koje volin ne vidin baš često.
To čudovište nezna da ga volin.
Vidin ga svako toliko.
Opće komunikacije nema.
Svodi se na sviranje u prolazu .
Ili osmijeh.
Okrećem se svaki put kad ćujem motor.
Šta nikad prije nisan radila.
Strepim.
Umiren od želje da ga vidim.
Neman pojma šta radi ovih dana.
Ehhh.
Nni meni lako.
Heh.
**
Prijatelji.
Sve je dobro.
Prijatelji su još uvik tu.
Svađamo se.Grlimo se.
Blido se gledamo.
Vriđamo se(iz zajebancije naravno,nebi ja namjerno prijatelja uvridila.).
Nanosimo bol jedni drugima.
Heh.Depiliranje trakicama.Grrrr.
Prijatelji su još uvik prijatelji.
**
Ja.
Eh,počinje egoizam(debilni osmijeh)
Da,da JA.
Dobro sam.
Nisan tužna.
Dobre san volje.
Puna energije.
Osijećam se živom.Osdijećam se dobro.
Preplavljuje me samopouzdanje.
Ludin.
Skačen.
Buljin.
Zavodin strance po autobusu lizanjem usana.
Ufffff.
Sama se sebi smijen.
Na neki način se osijećam odlično.
Neke stvari bi rado prominila.
Ali nemože bit svesavršeno.
Grrrrrrr.
Zaaaašto?!
**
Samo još ova tema.
Izražavanje svog mišljenja na pogrešnim mistima.
Otiđi te na blog mmmiiiaaa.blog.hr pa ćete shvatit o čemu ja.
Neke ljude stvarno nevolin.
Baš nisan.
Sad san napokon i načisto s tim koji su to ljudi.
Prije ih nisan volila,pa jesan(prisilno),sad nevolin.
Ali ne pišen sve i svašta o tim ljudima.
Jer to šta govorimo o drugima pokazuje kakvi smo mi zapravo.
Povremeno tračanje je neizbježno,ali govorit za nekoga po internetu da je drolja,izlizana glupača...
Šta je to,kakve osobe to mogu napisat?!
Žicnilo me.
SAmo tako.
Uključila san se u diskusiju po imenon.
Sad san anonimac.
Shvaćajući da će jedna osoba gadit bilo koga,lažima ili bilo kako drugačije.
Postala sam anonimac.
Osoba iz sjene koja iskazuje svoje mišljenje.
Neću da se o meni razvlače lijepi komentari.
Zašto to jedni drugima radimo?!
Time pokazujemo samo koliko smo primitivni.
Grrrr.
Neee,nismo primitivni.
Moderni smo.
Jer oni primitivci su uvik bili jedni uz druge.
Prijeteljski nastrojeni.
Nisu znali mrzit.
Ni lagat.
Traže se primitivci,oni izvorni,šta su odali totalno zgrbavljeno.
Ma mogl bi sad pisat do beskonačnosti.
Ali neču.
Sritni ste jel da?!
**
Oke.
**
Hrčak mogli bi mi na piće.
Jedan dan.
Nek bude subota.
I Želim vidit pahuljicu.
Znači hrčak i pahuljice hoćemo li na piće jedne subote.
Svako iz našeg razreda je dobrodoša.
Tako da....
I hrčak ono drugo piće,s pacowno,možemo zaboravit.
Meni se čini.
Grrr.
Vas dvi mi se javite ako oćete na piće.
A ako nećete,ma nemože.Morate.
Hih.
Oooo,iden sad.
Post mi je preeeeedug.
Vanka mladi mjesec sja...
Volin vas.
