|
U pravo sam ispisao fantastican post, i onda BAM.
Zablokira comp. I ja ga izgubim. Sranje.
Pokusacu, pretpostavljam manje-vise bezuspesno da ga rekonstruisem.
Koliko je to moguce. U sustini prica je isla u sledecem smeru.
U uvodu sam objasnio. Da sam:
Tu negde, vecito, nesiguran,
izmedju GNEVA i NESIGURNOSTI. Dramaticno depresivan.
Mrzim laz. Mrzim tu blurovanu sliku iza hiljadu lose odradjenih layera.
Koje moram da gledam kroz zamucena stakla naocara.
Nervira me ta prica, odvratnih sujeta,
koja pretenduje da zna bilo koju istinu,
te sveznalice, koje ne mogu da percipiraju ni svet u kome zive,
a meni uvaljuju svoj kvazi - samopuzdani osmeh sa tikom na desnoj usni.
Taj elementarni nedostatak samopostovanja,
uslovljen slusanjem Oca seoske zadruge,
koji ih je nimalo sofisticirano, ali izuzetno uspesno ubedio da su niko i nista,
pa sada to nadoknadjuju time, sto hoce i od nas ostalih da naprave,
takve nesrecne konstrukte od ljudi.
Najlepse bi bilo kad bi se oni lepo pokupili i otisli u svoje srednjovekovne nedodjije.
I bar malo oslobodili medijski, vazdusni i virtualni prostor, od gluposti.
|
