promatram, razmišljam
01.04.2007., nedjelja
Dušo moja ... tebi ...
|
Dušo moja Dušo moja i kada krenem tako bih rado da se vratim Ti ne znaš da je pola mene, ostalo s tobom da te prati. Ostalo s tobom da te ljubi dok budeš sama i bude zima, jer ja sam onaj koji gubi i prije nego išta ima. Dušo moja, ja ne znam više koliko dugo mrtav stojim dok slušam kako liju kiše pod mračnim prozorima tvojim. Dušo moja, ti umorna si i bez tebe ti ležaj spremam. Na nekoj zvijezdi što se gasi ja tražim svjetlo koje nemam. Pod hladnim nebom, ispod granja stavit ćeš glavu na moje grudi. I ja sam onaj koji sanja i zato neću da te budim. Dušo moja, ko kaplja vode i ti se topiš na mome dlanu jer s tobom dođe i bez tebe ode stotinu dana u jednom danu. Z. G. Evo još malo Zvonimira Goloba, meni dragog, relativno nepoznatog pjesnika ... |
