promatram, razmišljam
09.02.2007., petak
kiša ...
|
Prolazim ulicom uz jeku kišnih kapi. Ne mogu reći da ne volim kišu ali draže mi je kad je dan sunčan, može biti prohladan, buran, ali tko sam ja da bude po mome, dan je takav kako je Bog htio ... Prolaze mi razne misli ali ne želim se uhvatiti ni za jednu ... nek prolaze, kako koja misao dođe, nek tako i prođe. Ne želim se navezati ni na jednu ... vrzmat će mi se po glavi danima a to ne volim. Bože, pitam se što ja volim i da li uopće nešto posebno volim ? Bože, Ti znaš da Tebe volim i više ne trebama ništa ... Postavljam sebi samoj pitanje, da li je to istina a onda, što je istina ... Slušam i dalje kapi kiše, skoro cijeli dan pada, tihu glazbu koja me ove večeri polako dovodi do stanja ni sna ni jave i, ako budem duže sjedila, polako ću zaspati. Idem u šetnju, u noć, slušati kišu ... |
