ka da te grlim....

jopet si u versima
a kada neću i ne bi tila
ma ne moren odolit misecu
koji se prosipa ka šaka srebra po bonaci
a bonaca uvik fermaje vale
pa more govori svoje tišine
dok breca pozna ura starog kampanela......
udišem noć , alge, more..... a
prizrile nešpule i posoljena arija
mirisom maze mi gola ramena
vruće je i nemam sna
zato te u verse stavljam
i sve se pitam dok pišem
ćutiš li ti bokun
zagrljaja...