domijeve nacije

dvotemni post

Prije nego počne apsolutno zanemarivanje ženskih bića tamo negdje počevši od polovice 6. mjeseca, i ova dva vikenda bila su (i bit će) jako slična... prije nego s curama sporazumno prekinemo na tih mjesec dana, za vrijeme kojih će bit jedno od rijetkih razdoblja kad dečki neće bit pohotni i kad se neće uvaljivat svemu kaj ima noge i sise. dakle, dok mi s ekipicom zavaljeni u kauče gledamo tri tekme dnevno (kak bi Chad reko "Pa nije to tak puno..."), cure će nać i ono malo zalutalih dečkiju, koji su s nekom tekmom zgubili na kladionici, pa im se ne da gledat dalje i svratili su u birc... takvi dečki bit će nagrađeni od Boga i cure će se moć malo razveselit nad njima... jer, nas u tih par tjedana jednostavno NEĆE BITI...

a zakaj su ovi vikendi u sličnom raposloženju? zato kaj, nakon kaj smo Goc i ja često znali, između naših regularnih nepotrebno sforsiranih postova, udavit ljude s našim DINAMOM. što se domaćeg nogometa tiče, postimo već neko vrijeme i jučer smo napokon opet došli na svoje, protiv naših dragih Osjećana (Penellope, nemoj se ljutit kaj smo baš vas morali pobijedit za potvrdu naslova prvaka)... prvaci smo i sretni smo! shvatite to kolko god najbolje možete, i probajte napokon zanemarit one glupe teorije "kak vam se da gledat taj jadni hrvatski nogomet?!".... stvar je jako jednostavna: i ja bi radije da sam se rodio u Madridu pa da gledam Zidanea i društvo, ili u Londonu pa da imam slatke brige, dal navijat za Chelsea il Arsenal... ali, budući da sam se rodio u Zagrebu, ne preostaje mi niš drugo nego da iskoristim jedinu priliku da odem pogledat nogomet u živo... jer svi znaju da je razlika između tekme u živo i tekme na telki ista kolka i između jebanja i drkanja.... sad vam je svima jasno....
zato, bez puno filozofije, poklonite se i zapjevajte:

NEBO SE PLAVI, BIJELI SE ZAGREB GRAD, MAKSIMIR SLAVI, PRVI SMO PRVI SAD....
(ajmo sad svi...)
PLAAAAAVI PLAAAAAVI.....

drugi dio, da i normalni imaju kaj za čitat: moram samo jednu stvar podijelit s vama, a budući da slika govori 2 i pol riječi, dosta je da nju stavim...

a zakaj ovo "Nemate pravo prijaviti ispit niti iz jednog predmeta", pitate se?! zato kaj sam ih sve dao... dakle, ispita više nemam, čeka me diplomski, ugodno ljeto i onda tipičan hrvatski život i odvratno radno vrijeme... živjeli!!!