majko, odoh u vojnike...
 o'šo ja... nećemo sad pjevat čavoglave i razbijat čaše u pod, jer nisam ni napravio oproštaljku... ja sam vam jako samozatajan, pristojan i tih dečko, pa sam svoju odluku da krenem u boj, donio u osami i bez ičijih pritisaka.
zato, majke ne plačite, djevojke ne ridajte, dečki, držte se, svi NE BOJTE SE! kad čujete zvukove ratnih truba i udarce borbenih bubnjeva, znajte da će super-domi doć i spasit vas iz paklenog ognja... svatko ima svoj Dan D (bucmastom Gocu je to kolokvij, jer ne mora u vojsku), a moj dolazi danas kad polažem svoju dušu na oltar domovine.
obećajte da ćete bit dobri i da ćete čuvat našu državu i naš grad. dok ja s bazukom uperenom prema Americi klečim krvavih koljena, vi se bar potrudite da:
- bacate smeće u kante za to
- dišete duboko, jer onda ima manje CO2
- se ne preseravate s kineskim, bengalskim, kirgistanskim i islandskim kuhinjama, jer je naša ipak najfinija. kobase, krmenadli, šnicli... di ćeš više?!
- se nikome ne ustanete u tramvaju
- se prošećete po nekoj livadi i zapalite si malo zdraviju pljugu
- manje koristite one isfurane engleske riječi bez kojih nisi kul
- zapalite svijeću kad čujete da sam nakon uspješno obavljenog napada na ratoborni Vanzemaljski brod roze boje, ipak skončao u bolnici teško ranjen od udarca malog zelenog u jaja... čuo sam da to fakat boli
narednik: Pozdrav domovini!
ja: POZDRAV!!!
P.S. u civilku sam otišo
|
