domijeve nacije

pol je prošlo...

Velika Gospa (iliti Grosse Frau) se bliži kraju i sudeći po mjestima na parkingu ispred zgrade, brijem da se ekipa počinje laganini vraćat doma... i sad će u slijedećih par dana vladat depresija "joooj. već sam se vratio s mora. ljeto je gotovo..." itd itd.
e sad, ja sam svoje more davno obavio, došo doma, 10 dana živim sam i prejebeno mi je... i još k tome, tek ću ubrzo ić kak spada na more i malo prouživat bez nekih prevelikih gužvetina... a doma je ipak raj. ekipa je u zagrebu, frižider je pun, vremena se ima, obaveza nema, novci su još prisutni, auspuh na autu je popravljen, nogomet je počeo, sluša se mjuza, gledaju filmovi, organiziraju zabavice i roštiljčeki... pa, svi koji tražite produljenje ljeta dokle se može (ne mislim kalendarski), tu sam.

u pokušajima da vidim kakva je situacija s domaćom ekipom i izlascima, u subotu sam izletio van i popio par cugi... sve u svemu, niš posebno, al sam napokon uspio zaradit nekaj za šankom... "domi konobar?!" neeee...
stanem se pred šank i pokušavam zapamtit te "silne" dvije cuge koje moram naručit, kad ugledam neke mlađahne cure kak stoje na jedinom prohodnom decimetru šanka.
"cure, mogu vam malo uletit da vičem na konobara?"
"a joj, a i mi čekamo cugu. al ajde..." ko da joj je pol familije pomrlo
"ajde, nije bed, budem i za vas viko"
"joj tenks..."
"kaj ćete?"
"dvije kole i džus"
mislim si ja "bezalkoholno?! zbilja ste mlade..."
uguram se ja, uhvatim neku konobaricu koja isto ko i svi za šankom pizdi na sve oko sebe, jer niš ne stignu. naručim ja tih pet cugi, pričekam ih minutu, dofura ona to sva izvan sebe, dajem sokiće curama, one i dalje hihoću i, neiskusne u žicanju cugi (brijo sam im ja to platit, kad sam se već uvaljo) guraju mi neke papirnate u džep dok ja čekam da mi kolega od konobarice naplati... govorim im da ne trebaju, a ova još zbunjenija mi još daje i nekakve kovanice
"ma ne treba, cure. uzmite cugu i odite čagat."
i one sve vesele zahvale i izgube se prema glasnim područjima.
dajem konobaru 200kn, majstor mi u žurbi vraća 150... malkice zbunjen odlazim od šanka, i gruntam si
"5 cugi 50kn? pa kaj sam u dućan došo?"
i onda još izvadim pare kaj su mi pristojni curičci dali i vidim 4 Juraja Dobrile (40kn)... počeo sam se smijat sam sa sobom, pa me ekipa čudno gledala... tak da sam napokon malčice vratio klubu koji me u životu odero, jer se tam često zaboravim i počnem plaćat kaj god stignem... onda drugi dan ruku po ruku dolaze mamurluk i krivnja, i još se onda onak bezbrižno iza njih igraju zajedno sram i vrtenje filma kaj sam sve radio... to saznam najčešće tek idući vikend...
eto, ovaj je ispo financijski jako dobar... ostale stvari su isto bile u granicama normale... valjda