domijeve nacije

Krvavi povjetarac...

jebote, danas je bilo totalno zima! u gaćama mi se mali smežuro ko da se jadnik uvuko nekam i da se nečeg skriva... e pa jebem ti sunce razmaženo! ja tebe okolo nosim, a ti u boksericama lelujaš i skrivaš se... slijedeći put ću te ostavit doma... bar kad idem na fax, tam mi valjda nećeš trebat... jedino ak ću nekog trebat sterat u tebe.... zato, mali, nemoj mi se dat ovoj zimi, jer onda po ljetu na plaži pokušavaš nadoknadit svo ovo uvlačenje i onda se moram skrivat u pozama u kojima mi škemba izgleda ko šlaufići....

enivej, rekoh zima je, i to mi se u principu sviđa, al danas je fakat pretjerala... zato, malo sam se zaželio kratkih rukava i sunčanih Arnettica koje mi je frendov cucak izgrizo i pogledo me umiljatim pogledom...
ak ovak sve nastavi, brijem da ću si morat kupit onaj starogradski nakurnjak od vune.... ipak, došo sam doma i čekala me najfinija hrana koju si Domi otporan na gemište može poželjet: