Čitam novine, a draga izlazi iz kupaonice.
- Čuj, daj mi reci ak nije tajna, kak uspiješ da ti svake gaće budu zaflekane?
- Kak to misliš?
- Pa tak kak si čul.
- Kak - zaflekane?
- Kaj ti moram baš nacrtati?
- Pa ne, al ne kužim…
Uzdahnula je i podbočila ruke na kukovima.
- Mećem veš u mašinu pa tak i tvoje gaće i svaki put su zaflekane, žute. Imaju žute fleke. Napred, ne otraga, kužiš?
Gledam je kako je nadmoćna i neugodno mi je. Baš ponižavajuće. Na trenutak pomislim da bi možda i ja koji puta mogao pregledati njezine gaće u košari za veš pa joj to i kažem.
- Daaa? A kaj misliš, kaj bi našel?
- Ne znam, samo velim… Ja tvoje gaće ne špijuniram.
- Naravno da ne, ti ne znaš ni mašinu uključiti, kaj bi gledal moje gaće.
Svojom ishitreno glupom primjedbom sam je još više razjario.
- A kaj bi se trebal svaki put posle pišanja oprati ili kaj?
- Gle, ja sam ti samo rekla. Trideset godina ja gledam te tvoje fleke, već mi ih je na vrh glave.
- Pa vjerujem, okej. Ali, zaboravila si jednu stvar…
- Da? A koju to, molim te lepo?
- Da vi ženske imate rupu, a mi muški cijev.
- Pa kaj s tim?
- Pa niš, samo velim. Vi se sednete i obavite stvar, a nama muškima uvijek ostane neka kapljica unutra, kužiš.
- Pa zažmiči si tu cijev, onda ne bu niš kapnulo.
Znao sam da nema smisla raspravljati, njena je uvijek morala biti zadnja. Za kraj, padne mi na pamet da joj kažem kako joj je ta cijev nekada itekako bila važna i dragocjena, ali nisam htio potezati vraga za rep. Bolje je šutjeti, tko zna što bi mi na to odgovorila…
Oznake: fleka
|
