Dnevnik maloga Ivice
Danas nas je učiteljica pitala što želimo biti kada narastemo i budemo veliki. Marko je rekao da želi biti nogometaš, Petar je rekao da oće biti kauboj, a ja sam rekao da hoću biti Sanader. Teta učiteljica me je čudno pogledala i sumnjičavo pitala zašto želim biti Sanader, a ja sam rekao da moj tata kaže da je on najmoćniji čovjek i da mu sva sranja prolaze nekažnjeno. Otkad tata ne radi stalno gleda televiziju i stalno se živcira, a mama plače i pere suđe. Onda me je učiteljica ukorila jer sam rekao «sranja», ali ja sam samo ponovio što je moj tata rekao. Kaže teta učiteljica da će morati razgovarati s mojim tatom i da me ovaj put neće poslati ravnatelju, ali neka pazim da mi se to ne ponovi. Ne znam na što je mislila da mi se ne ponovi, ali valjda je mislila na sranje. Kaže moj tata dok gleda vijesti prije mog crtića (danas je skubi du) da nema tog sranja kojeg Sanader ne može prikriti ili Kosorica za njega počistiti. Ne znam ko je Kosorica, ali joj sigurno nije lako jer sam ja imao kanarinca Kikija koji je puno srao, a mama me natjerala da ja čistim iza njega i to puno smrdi i nije bilo ugodno čistiti Kikijeva sranja dok su se moji prijatelji vani igrali. Onda sam došao doma i rekao tati što je bilo i dobio iza uha, a mama se rasplakala i počela vikati na njega da joj je upropastio dijete. Zato mislim da ipak ne želim biti Sanader jer ne želim da mi mama plače, a i boli me iza uha. Onda je tata rekao mami da ne brine jer mu je susjed Mirko obećao dati posao ako se učlani u hadeze (to je valjda neka grupa kao izviđači jer smo se mi u školi morali učlaniti u izviđače ako smo htjeli ići na izlete). E onda je mama opet počela plakati, ali ju je tata zagrlio, a ja sam obrisao suđe pa joj je bilo malo lakše. Mislim da ću kada narastem ipak biti nogometaš kao i Marko jer moja mama uvijek kaže da nogometaši imaju zgodne cure i super aute. Ja volim autiće, ali cure su mi bljak, ali mama kaže da se svi u životu moramo žrvovati.
08.08.2004. u 18:21 | 12 Komentara | Print | # | ^