Dabogda ti dijete postalo milicajac
U mom kraju je jedna od gorih uvreda, u ono «mracno» doba za kojim svi danas žale, bila kletva «dabogda ti dijete postalo milicajac». Razlog je jednostavan, mili/policajci su se tada vrbovali iz redova slabije obrazovanih, obicno manje inteligentnih ljudi koji nisu mogli biti ništa drugo. Moji roditelji nisu otpocetka imali neku jasnu predodjbu što žele da im djeca postanu. Tek su kasnije odlucili da sestra mora upisati ekonomski fakultet (kad vec ne može pravo ili medicinu), a o meni tada još nisu razmišljali. Sestra je upisala ekonomski, ali ga nikada nije završila, zaljubila se, udala i napustila fakultet koji uopce nije niti htjela upisati. Zato sam ja ispala bijela, a ona crna ovca. Upisala sam fakultet (istina s jednom godinom zakašnjenja), završila ga i postala prvi akademski pripadnik naše obitelji. Danas mi govore da su ponosni, ali nije uvijek bilo tako. Kada sam se upisala, rekli su: to je dobro, ali samo ti njega završi. Kada sam diplomirala, rekli su: to je dobro, samo sada nadji posao. Našla sam posao i rekli su ponosno: kceri to je odlicno, samo se sada udaj. Odselila sam se, živim s mužem, odavno financijski ne ovisim o njima, a oni mi prekjucer kad sam bila kod njih kažu: dobro si našla posao, živiš s mužem u vašem stanu, ali šta cekate s djecom? Pomislim da mi je sestra prošla bolje, odselila se puno prije, udala se puno prije, ima dva sina, ali znate što joj moji roditelji govore na svim obiteljskim okupljanjima? Kažu: da je barem završila fakultet, sve bi bilo puno bolje...
