četvrtak, 25.11.2004.
Ajn koncertišen zum Bajaga bite
Evo, sad sam došao sam Bajage! Uf, dobar je. Uz sve predrasude, to što je komšija, mislim da muzika lijepo povezuje, da je ona koja vrijedi! Mala dvorana je bila puna, djece puno (znaju tekstove, svaka čast), a u dvorani, negdje u sridi Medo, njegova draga i majka mu! E moja stara je luda ko šiba, jebate zadnja pjesma, ja i draga umorni ko kerovi, pardon psi, a stara pleše i skače, a pet bani u riti ima. Koncert je bio odličan, svirali su začuđujuće dobro, čak si se mogao nasmijat (mislim ne kao sa Đoletom, ali može proč). Krenuo je sa veselim starima, svi se rasplesali, svi hepi, a onda malo tuge, upaljači... Nakon 3 bisa, oprostio se Bajo od nas i otišo kući. Otišli i mi kući, kaj buš! Ovo zvuči ko osnovnoškolski sastavak, ali nema bed. Najviše mi se svidjela stvar: Pada vlada! Neznam zašto(?). Jako lijepi hitovi, ugodni za uho, za sluh i ostala osjetila. Samo mi je bilo žao onog orkestra. Cure i dečki su sudjelovali u par stvari, a ostalo vrijeme su sjedili i zurili! A kaj, oni su plačeni za to, a ja sam platio, a sjedio sam! No, nema veze, svaka životinja po imenu kuna se isplatila. Samo nekako se osjećam staro. Onak, neznam grbavo. Umoran sam ko pas, smrznuo sam se, imam podočnjake do koljena, popil sam dve pive (ej 2 pive!). Neznam, ali mislim da bi prije 3, 4 godine još uvijek ružio, u špici raspoloženja, išao bi na after u tvornicu, pocuclo gro pivi i došao doma kad obitelj Vrabac se budi, i onaj usrani pjetao u susjedstvu. Rado bi ga rješio jaja, pa u pečnicu, ali otom potom! A ja grbav, brada mi narasla, umoran, ah to je sve zbog fucksa, što nisam napredovao, što nisam više ispita dao, automatski bi više i ružio i održao kondiciju! A sad nemrem ni otiči sa dragom van kad poželim, jer šatro učim! No, vratimo se mi komšiji Baji. Iznenadio je sa dobrom svirkom, nisam takvu očekivao. Svaka mu čast, bilo je ugodno. Samo me jedno smetalo. Ja imam dane kada pišam puno (min 2 puta na 1 pivu), a ima dana kad nejdem cijelu noć. Nema sredine. No danas je bila ona kad puno. I sad, našao se ja sa dragom, popil pivu, otišel jednom, krenuli, na pol puta, ja u nečije dvorište, pa po zasađenim celerima. Dođem unutra, opet! Popim pivu, opet! Ma za popizdit. Dajem znanstvenicima fore da smisle nekaj da možeš kontrolirat kad možeš pišat. Ili da izmisle neke multifunkcijonalne katetere. Ono, stane vam u džep, u više boja, lako se stavlja, ima filter, prazni se lako, lagan je za rukovanje, ulazi ko konac kroz ušicu igle. Ma newage kateter. Prihvatimo budućnost! Vau, trebao sam u znanstvenike biznismene, a ne u građevinare! No, idem ja, umoran sam prijatelju, ne osjećam noge, ali mislim da mi nekaj visi iz guzice. Pozdrav
