O nickovima

Tnx Irisici na super inspiracii za post, baš mie falila...

Novi lanac get-to-know-your-fav-blogger i nova pitanja:
1.Zašto smo odabrali nick koji imamo?
2.Zašto nam se blog zove tako kako se zove?

1. Nisam ga ja odabro, to mie nadjenuo moj tad najpriatelj (nisam ga vidio pune 3 godine, ) Horvat, negdje u 3. razredu… osnovne! Jebote, već sam Casper 8 godina! Damn, I'm old! ( Muc ) Anyways, izvedenica mog prezimena (Kasapović), a do tad sam bio Casa [Kasa] (zvali su me Casa sve do 8. razreda, al sve manje i manje, a Casper sve više i više). Ovo ovakvo pisanje „CASPeR“ sam naravno izmislio ja ne znam točno kad, mislim da oko 7. razreda, a vjerojatno i prie. Imo sam fazu s „C@SPeR“, al su to s „@“ svi isfuravali, pa sam fala Bogu odusto. Sad mi se poklapa s mojim pisanjem VeLIKIH TISKANIH SLOVA di ih sve normalno pišem, osim „E“ koje pišem „e“, al u veličini svih slova, tak dae ovo „CASPeR“ zapravo „CASPeR“ al nemreš svugdje povećat „e“… Nick CASPeR mi se jako sviđa, ne bi ga mijenjao ni za koji drugi nick. I ja imam Voldemort-sindrom, odnosno normalnofobiu, a to „CASPeR“ me razlikuje od ostalih stotina tisuća Ivana na svietu.
„KasŔ“ (može i „Kaspi“, „Caspi“ ili „Caspy“, samo ne „Kaspy“ :/) mie isto jako drag. Sam sam ga smislio (iz zaebancie, strogo sam protiv sam sebi mijenjanja nicka – toe nešto što ti drugi daju). Kami i ja smo se neš zezali oko retardiranih nickova, strgala se kad sam bubno Kaspi, pa su me cure nastavile zezat, i tak, kak to već ide, navikli smo se. „Kaspi“ mie posebno drag jer me tak zovu smo cure iz razreda () i uviek mi nekak milo zvuči i kad me žicaju neš kaj nema šanse da bi inače dao, il po stopedespeti put „imaš iPod?“, kad ubace ispred toga „KaAaspiii…“, nemrem reć ne!

2. Adresa bloga: dobila si 1. Ma svi znate storiu sa Šštom, ne trebam opet pisat…
Sam se blog zove „Things I'll Never Say“ iz fore, tak se zove jedna Avrilina stvar, a nekad je fakat lakše neke stvari reć na blogu neg ih baš izreć- Al, ja sam i dalje za live rješavanje škakljiviih stvari…
„My Dark and Emotional Journal… Wanna Read?“ To sam pokupio od Rimfrost (cura s deviantARTa, crta GENIJALNE stripove! Odite vidit!), iz jednog njenog stripa u kojem se ruga emoima „Common Emo Pick-Up Lines“ (iliti „Najčešći emo uleti“)… Šteta kaj se ispizdi kad neki njen strip staviš na blog, odmah misli da kradeš, pa odite na link, fakat su genijalni uleti tipa:
„Is that an mp3 player in your pocket, or are you just happy to see me?“
„Do you blog here often?“
„I'm emo, you're emo! Let's be emo together!“
I ovaj moj „I've written about you in my dark, emotional journal. Wanna read?“
Cura se, između ostalog, (a ko i ostatak svieta) ruga emoima (i ima pravo – emo nema funkciu!), al to radi na fakat smiešo-istinit način. A blog sam baš tak nazvao (ovaj, sekundarni naslov) jer mie fora. Osim designa, moj blog (journal) uopće nie ni dark, ni emotional. A i nudit okolo (ili ih objavit na internetu) svoje „dark and emotional thoughts“ mi nema baš previše smisla…

Muc, Iwchy, Boris, (i Dany, ak nađeš vremena) bi mogli nastavit lanac... (Dany, mailaj mi slike s maškara!!! :( ) I ne bi bilo loše znat zakae OrangeBoy baš OrangeBoy i kae Šuleru bilo na pameti kad se proglasio Vyserisom... :/