Budi ko Jurica
Za početak bi te htjela samo upozorit na jednu stvar.
Mene ti je mama uvijek ko malu upozoravala da pazim kak idem prek ceste, da pogledam lijevo i desno. Da ne trčim sa škarama. Da ne jedem blato. Da kucam kad ulazim u sobu od nje i tate jer možda ona i tata stavljaju plahtu na krevet pa da ne vidim kak im je krevet neuredan... Da operem voće prije neg ga jedem. I tak. Te random stvari na koje te majke upozoravaju.
Znaš na kaj me nije upozorila? Nije me upozorila na to, kad se brišem nakon tuširanja, da jednu nogu NE STAVLJAM na skliski rub od kade dok ju brišem. Nemoj to radit. Radije se sagni i obriši nogu. Why? Jer ćeš se u protivnom poskliznut i razbit si peechku ko ja maloprije.
Nema na čemu.
Idemo dalje. Idemo delat.
Evo petak navečer je. Već dugo nisam imala onu "večer za cure" koju svaka cura ima s vremena na vrijeme. Ono kad se fino otuširaš, upališ si mirisne svijeće, briješ noge i čupaš brkove, razbiješ peechku na rubu kade i tak te romantične stvari koje svaka cura radi sama sa sobom da bude zgodnija svom muškarcu.
Stavila sam si čak i masku za lice. Onu s aktivnim ugljenom. Ne vidim baš neku razliku nakon nje al neka, to je sad in. Zanima me dal bi bilo isto da se nasaftam po licu s onim komadima ugljena za roštilj? Nekak mi je to isplativije kad sve skupa zbrojim.
Makar sad su in one maske kaj u sebi imaju šljokice. Neki dan sam vidjela sliku na kojoj piše "kad sam bila mala sam upala u kutiju sa šljokicama pa sam sad sva sjajna!". Ja sam ko mala pala u kutiju s drvima. Jel to sad opravdava to kaj sam tak drvena?
Zaslužila sam večer opuštanja nakon 7 ispita koje sam imala ovaj tjedan i nakon kaj sam dušu ispustila kad sam ih pisala. Nemrem više. Nemam snage. Čak se i želudac buni pa mi se gastritis budi i sad umjesto da sam negdi na pivi, ležim doma s maskom na licu, čekam da mi se skine Dirty dancing i pijem čaj od šipka da mi kiselinu spusti u želudac di joj je i mjesto.
Znaš kaj je prednost toga kad si medicinska sestra? Znaš sama prepoznat kaj ti je i koji lijek možeš popit.
Znaš kaj nije prednost toga kaj si nekad lijena mazga? To kaj acually možeš imat lijek koji ti treba, al ti se neda otić do ljekarne po njega.
Odlučila sam bit ko Jurica. Znaš ko je Jurica? Jesam ti pričala o njemu?
Jurica je moj mačak koji ima godinu dana. Jurica je i najveća legenda ikad. Više je kul neg kaj je kul jesti paštetu na kruhu na koju staviš mandarine (probaj si to, fino ti je majkemi).
Jurica je najflegma mačak ikad. Spava. Stalno. Svugdje. U svim pozama. A kad ne spava jede i kenja. Pa se malo liže, protegne i opet spava. Juricu boli kurac. Budi ko Jurica. Samo malo manje dlakav od njega.
Nema više smisla živcirat se i razmišljat kak bude i kaj bude. Ljeto je. Sad budemo svi crni, a ne samo mi koji se spreseravamo s maskama na licu od ugljena.
Život je nepredvidljiv. Nikad ne znaš kad ćeš si razbit peechku na kadi, zato ga nemoj trošit na gastritise.
Budi ko Jurica. Spavaj, jedi i seri.
I pazi kak se brišeš drugi put nakon tuširanja, ozbiljno ti velim.
Me(n)ga dan, rođendan!
Ej bok! Danas te bum davila opet s tim kak hoću bit nova Andrea Andraši i Kim K i ne znam ko sve ne.
Šalim se, hoću ti pričat o svom rođendanu. Pliz za početak, nemoj me hejtat znam da nisam dugo bila aktivna al me faks bljaks stišće ko Špiček čvarke na kolinju.
Evo fascinirana sam kak majka priroda zna kad me treba nagradit. Lani sam recimo za Božić dobila 7. gnojnu anginu te godine i nisam znala dal sam više bila ošamućena od alkohola na obiteljskim druženjima il sam bila ošamućena od bolova. Il me boljelo tolko da sam se napila da postanem drvena i niš ne osjetim, protumači si kak hoćeš.
Ove godine za 23. rođendan sam dobila, pogodi sad- mengu! I to onu mengu kad ti je na knap i već razmišljate o imenima za djecu i skužite da su kolica za bebu skupa i da za 10000 kuna kolko su jedna došla, moraju znat sama letjet! Doslovno sam se već vidla u rodilištu, prikopčana na drip i idemo! Na kraju sam se više šokirala kad sam ju dobila jer smo bili uvjereni da sam definitivno trudna. Ugl da. Dobila sam mengu. Sise mi nisu narasle zbog trudničkih hormona neg ćevapa i čokolade. Sretan mi rođendan!
Na poslu je isto bilo okej, ne pretjerano stresno i taman sam nakon posla otišla u Lidl po uloške i tampone i čokoladu i svu ostalu potrebnu i nepotrebnu municiju koja bi mi kakti trebala pomoć da preživim ova utapanja koja su slijedila.
Enivej, ove godine sam dobila najbolje poklone ikad. Poseban poklon mi je dala moja najbolja frendica koja je iz čistog mira, jer je bila nadrkana, napravila takvu scenu da bi i Consuela Maria iz bilo koje španjolske sapunice bila ljubomorna, sterala me u muški spolni organ (imam 23. godine, vrijeme je da se upristojim, budi ponosan i ne smij se! Hvala.), počela se derat na mene i moje starce na mom dvorištu na moj rođendan i odjebala. Odjebala iz mojeg dvorišta i života. Jer realno gle... Ne mislim klečat pred nikim (Osim kad... Da.. Vežem tenisice, to sam mislila reć. Vezanje tenisica. Idemo dalje, okej.) i molit ga da bude u mojem životu ak neće. Nisam ja kriva za tuđe probleme i zavist i ne trebaju mi ljudi kojima sam dobra samo kad trebam glumit rame za plakanje. Nisam Zewa toaletni papir, makar su mi jednom uletjeli tak. Al ne pričamo o uletima. Zapravo mi nije prestala bit najbolja prijateljica. Pokazala je zapravo da to nikad nije ni bila. I to je okej. Ja nemrem bit visoka, moja strina nemre bit lijepa kolko god se trudila, ona nemre bit frendica, Zemlja nemre bit ravna makar su nedavno ljudi imali egzibicije po život opasne da dokažu da je Zemlja ravna.. Skrećem s teme. Oprosti.
Pričamo o mojoj mengi. Zapravo pričamo o rođendanu, al volim svoj rođendan isto ko i mengu tak da.. Ne.
* Aj čekaj da si promijenim pjesmu na youtubeu i da odgovorim ljudima s faksa na fejsu jer su dosadni gore neg 10 proljeva. Faks you!*
Okej, evo me. Ak zanemarimo činjenicu da mi je frendica napravila scenu jer nisam skakala pred njom i klanjala joj se ko egipatskom božanstvu kad mi je donesla tortu od lješnjaka, jer sam alergična na lješnjak i jer nisam mogla skakat od bolova od menge, bilo je skroz okej.
Dobila sam najljepši poklon ove godine. Dobila sam osobu koja me voli i koju ja volim najviše bez obzira na sva sranja koja se događaju. Moj dečko je zapamtio kad sam prije 3 mjeseca random rekla da od 15. godine tražim Wreck this journal i nemrem ga nigdje nać. Moj dečko je cijeli dan po Zagrebu tražio Vansice koje su boje paradise green jer sam takve nosila u srednjoj. Na kraju sam dobila Wreck this journal, Vansice (al ne paradise green neg California poppy koje su mi još ljepše jer imaju cvjetiće po sebi, daj ih odi gle molim te, doslovno Vansice za curice, preeeedivneee suuuu!). Dobila sam sve kaj cura može poželjeti, a poželjela sam iskreno, samo njega da me u ponoć drži za ruku i poljubi. Dobila sam i više od tog kaj sam poželjela.
Pričala mi je mama da budem znala kak je to kad nađeš onog pravog i da to jednostavno osjetiš. Da ona ima leptiriće dan danas kad vidi tatu. Mojeg tatu, ne svojeg tatu, fuj, krivo sam ovo sročila.
Sad kužim kaj je mama pričala. Sad kužim da kolko god se svađamo, kolko god smo različitog karaktera, mama ipak zna najbolje i hoće samo najbolje za nas.
Vidiš kak sam sladunjava danas.. Možda je to jer sam se zaljubila. Možda je to zbog menge. Možda sam ipak trudna pa ovo nije menga neg implantacijsko krvarenje. Ne znam, odi pitaj ove kaj misle da je Zemlja ravna.
Bilo kak bilo, svi smo tu određen broj dana i ne vrijedi ih trošit na nebitne stvari. Okruži se ljudima koji te vole, ti njih voli još više i budi sretan.
- U to ime, živeli ljudi!
- Živeli Ivančica!
- Fala Vam!
- Ne, ne, ne, fala tebi Ivančica.
