5 nijansi kutija za smeće
Svi mi imamo trenutke u životu kad mislimo da nam samo plač pomaže. Znaš one trenutke kad samo hoćeš obuć najdražu pidžamicu, sjest na krevet, pustit neku žiloreznu pjesmu i samo istresti sve iz sebe, očiju i nosa. Cviliš dvajst minut i onda ti je lakše i svijet je opet prekrasno mjesto koje miriši po ljubičicama, al ti to ne osjećaš jer ti je zbog prethodnog plakanja zaštopan nos. To je super, to ne znači da imaš slabe jajnike pa zato plačeš, to znači da imaš neki svoj sistem za pražnjenje, neki svoj restart. Neki se šišaju, neki krenu kuhat.. Ne znam.
Ja ne znam plakat. Zadnji put sam vjerojatno plakala kad sam bila mala dok sam na vađenju krvi šamarala rukama i nogama medicinsku sestru (a sad 20 godina poslije ja gledam takve iste klince kak se lamaću). Nakon prošlotjedne drame kad mi je sve dopizdilo, odlučila sam ja tak obuć svoju najdražu pidžamicu, pustit šaptaća jajnicima Ed Sheerana, naoružala sam se hrpom maramica i čekala. Molila jajnike da prorade, da krene suza al neće i neće. Gledala sam u svjetlo, ne treptala, na silu sam ispuštala zvukove plača, makar je to više zvučalo ko kad se mačke pare, al nećee i nećeee da me jebeš. Nemrem. Otupila sam na takve stvari, nemrem se plakat na silu, nemrem se plakat uopće. Imam taj neki kliker kojeg mogu stisnut i pospremit to duboko u mislima u jednu kutiju i to tam držat i ne plakat.
Od malena su mi govorili da se nesmem plakat i jednostavno sam naučena na ne plakanje. Na sprovodima, na svadbama.. Ništa. 0 bodova. Ja si to sve pospremim i to tak je.
Odlučila sam si tak pospremit još neke stvari. Danas sam čistila soba jer je izledala gore neg Hirošima '45. pa reko ajd bum te pospremila. Kad mi je cijeli život nered, neg bar soba bude uredna. Krenula sam pospremat ormare (dva ogromna ormara, na vrh puna, al bitno da žena nema kaj obuć), police, ladice. Doslovno sve.
Aj sobu smo pospremili, ajmo sad život malo stavit u red, može?
Stavila sam u jednu kutiju sve dečke koji nose crvene starke i napisala na nju "kurve". Stavila sam u drugu kutiju sve tzv. frendove koji su tu kad me trebaju, a kad ja njih trebam nema nikog i kad najmanje očekujem mi zabiju nož u leđa i napisala na tu kutiju "Jude".
U 3. sam stavila sve ljude koji me na bilokoji način psihički iscrpljuju svojim govnima i filozofijama kaj je najbolje za mene. Ljude kojima nije normalno da imam 22 godine i da nisam udana i da nemam djecu (a kak i bi, pa daj pogle kaj je u prvoj i drugoj kutiji, pa tu nema ni lj od ljubavi), neg si sređujem svoj život i studiram. Na toj kutiji piše "otrov" i u njoj se nalazi veći dio šire rodbine. Na 4. piše "prašina", tam sam si pospremila sve ljude koji su u moj život došli i još prije otišli. Znaš one ljude koje kad vidiš na cesti, ne veliš im bok nek im u većini slučajeva samo kimneš glavom. E takve ljude. Jer ih ima puno, a ne služe ničem.
Pospremati je zdravo. Kad si spreman onda izvadiš stvari, pogledaš ih, al ih na kraju il baciš il pospremiš natrag. Većina tog završi u smeću, jer da nije da nije smeće, nebi bilo pospremljeno u kutije koje ne koristiš, bilo bi ti nadohvat ruke. Ak ti se smeće neće iznijet samo iz života, iznesi ga sam. Nemoj čekat smetlare.
Šamaraj me sa svih strana!
Kaj radi student medicine u nedjelju navečer? Uči za tri ispita koja ima sljedeći tjedan? Piše seminarski rad kojeg mora poslati profesoru danas do ponoći? Ne. Piše blog.
A zakaj pišeš blog kad moraš učiti? E pa drago mi je da pitaš! Pišem jer se moram ispucat jer nemrem više ove drame držat u sebi.
Damn. Sad kad je moment da izbacim dramu iz sebe van mi mozak radi punom parom i sve teme me šamaraju sa svih straha i to gore neg nas interneti zadnjih dana šamaraju sa temom Donalda Trumpa.
Ajmo prvo njega rješit. Kaj se koji k bedirate kaj je Trump predsjednik, ovak i onak cijeli svijet ide kvragu. Trump nam možda samo olakša pa sve prije skonča. Šta se svi žalite jer Melanija ima kozmetički salon? Pa nek ima žena, kaj sad, očito joj treba više pomoći da izgleda ko čovjek nego nama normalnim ženama, ne. To treba skroz razumjet, možda je salon zapravo za Trumpa da vidi kak mu tupe stoji, pa je reda radi rečeno da je za nju. Pustite ih na miru, nek uživaju ljudi, nemojte bit ljubomorni!
Pernara su iznijeli iz sabora? Trebala bi si ja tak nekog nabavit da me nosi doma kad se oblijem ko majka pa ne znam di sam ni šta sam, al nemam te privilegije jer ja nisam saborski zastupnik i kad se ja napijem ja moram bit dosta odrasla da znam sama hodat.
Profesori na faksu su mi stavili ispite u srijedu, četvrtak i petak? Ma nema problema, mogli ste mi stavit i u ponedjeljak i utorak isto, ovak sa tri ispita tjedno mislim da ću imat previše slobodnog vremena pa ću previše razmišljat o Trumpu, Melaniji, Pernaru i Mladenu Grdoviću, jer svaki dan kad ne razmišljam o njima je uzalud potrošen dan.
Isto tak, udaljila se od mene super frendica jer sam joj rekla da kad joj neko da kompliment je pristojno samo reć hvala i nasmijat se, a ne 57842574 puta objašnjavat kak to nije istina i kak ta osoba laže. Stara niko nije narcisoidan, niko ne misli o sebi najdivnije, al ak ti neko s razlogom veli nekaj lijepo, veliš hvala i bok. Ne slažeš drame. Ne uvrijediš se na mene koju si odjebala kad sam te najviše trebala, makar sam ti i prek tog prošla.
Novogodišnja odluka? Nije još prekasno za ta sranja, jel da? Mogu ju sad donijet? Oke, tnx.
Moja odluka je da se prema ljudima počnem ponašat onak kak se oni ponašaju prema meni. Da počnem ljudima govorit kaj ih ide i da ne trpim ničija sranja, proljeve i drame u životu.
Nemoj mi bit drama queen jer me onda zaboli glava i treba mi aspirin. Eto čak i rime slažem, ajde neka, ak propadnem ko doktor bar znam da mogu ić pisat stihove za Tončija Huljića.
