Rehidromiks rješava Proljev!
Subota popodne. Prvi put da pišem blog, a da nisam doma. Sjedim u kraljevskom apartmanu sa svojom najdražom medicom (osobom, ne pićem) i pričamo o njenim ljubavnim kataklizmama (koje je točno značenje kataklizme? Nema veze, lijepo mi zvuči. Onak, možeš rastegnut po jeziku KAATAAKLIIIIIZMAA).
Medica je u situaciji da joj nije dosta problema s jednim dečkom pa je pronašla još jednog. Da joj bude lakše. Bravo! Zaslužuješ aplauz stara, bravo!
Medica ima dečka (nije joj zapravo dečko, nije službeno), neka se za potrebe posta zove "kako nazvati nekoga koga si volio najviše na svijetu, al je on sve uništio i sad bi da ga opet voliš najviše na svijetu?". e, nebumo ga tak nazvali. Nazvali bumo ga jednostavno Budala. More? Ne, ocean.
Dakle, Medica i Budala su bili zajedno 3 godine. Bilo im je divno, bajno, sjajno i ona se osjećala ko da skače preko ružičastih oblaka na jednorogu dok u ruci drži sarmu (voli sarmu, jel sad shvaćaš zašto se volimo?). Sve se sjebalo jer je Budala mislio da se on SMIJE ić zabavljat van bez nje (HALO?!). Šalim se. Mislio je da Medica nije dovoljno zabavna za njega, što je prvi znak toga da je ne poznaje jer Medica je najzabavnijaultrauberekstramega kul osoba ikad! IKAD!
Medica je bila tužna, al je ona rekla "dosta je, idemo pit medicu!"
Par godina nakon toga, Medica je upoznala dečka kojeg ćemo zvat "MICEK JA NAVIJAM ZA TEBE <3<3<3". Ne zvali ga budemo Čunj. Medica ne glumi, ovo je moj blog i ak ga oću nazvat Čunj, bit će Čunj i amen.
Čunj je divan dečko, lijepo se ponaša prema njoj i normalno da joj se počeo sviđat, mi cure padamo na takve sitnice jer smo programirane da nam se to sviđa. Isto kao i što smo programirane da od muhe napravimo ružičastog slona, posebno kad imamo pms (Oprosti :( ).
"Sve bi bilo divno i krasno da moj Čunj nema curu *ovo "curu" je rekla onim lažnim smirenim glasom*, koju ćemo zvati Dijareja, tj Proljev (jer mojoj frendici to ljepše zvuči, a pošto sam tolko dobra da sam joj dala da unese malo sebe i svog šarma u ovaj post, može)." Jada se meni moja Medica.
Proljev vrti njenog Čunja oko malog prsta. Manipulira njime, drži ga na uzici (više na lancu za krave koji bi zapravo više odgovarao njoj), vrijeđa ga itd itd a on jadan trči za njom brže od Žaka za sendvičem. Šalim se, Žak ne trči.
Proljev nikada nije bila ni na jednoj Čunjevoj utakmici dok je Medica dobila službeni naziv njegove glavne čirlidersice.
O čem pričaju dvije cure koji su zadnji dan na godišnjem (krenule su nam suze upravo)?
O tome kak nam je divno i krasno na godišnjem? Ne, jer je jedna ozlijedila nogu na treningu, a druga ima problema većih nego Amerika i Rusija. Plus, prežderavamo se čokoladom. Treneru, budi ponosan, koristimo tvoj moto "samo gas" dok dižemo čokoladu sa stola i stavljamo je u usta.
Zašto smo mi žene takve? Zašto u glavi stvaramo scenarije i sve preuveličavamo?
Nekad radimo od buhe slona, same izmislimo probleme i onda okrivljavamo muške za to. Nisu ni oni nekad krivi.
Medica mora trpjet Budalu jer joj fali seksa u životu, i ak za niš drugo, poslužit će joj za to. Čunj mora shvatiti da ima Proljev koji ga ne voli i ne cijeni, i da negdje postoji Medica koja bi dala sve da sad s njim gleda film i jede čokoladu, a ne samnom.
Ak je suđeno, bit će. To je najbolji savijet koji joj ja mogu dat, osim onog "daj uzmi si još čokolade, nebude ti se primilo na bokove obećajem ti".
Idemo sad kupit Rehidromiks da Čunja naprašimo pa da se rješi Proljeva.
Poštovani korisniče Google Chromea, danas ste sretan dobitnik!
Već se pola sata namještam po krevetu da nađem onu zen pozu u kojoj nemam grčeve. Da, that time of the month. KAKO SUPER! Ne znam dal me više zapanjuje moja motiviranost da pronađem zen pozu il činjenica da mi upravo kraj uha leti komarac. U prvom mjesecu. Po zimi. Komarac.
Da. Lady M, frendica, red alarm.. Kul mi je to kaj većina cura daje ime svojoj menstruaciji. Hej, ak dečki daju imena svojim "frendovima", slobodno i mi dajemo imena gospođi. Eto, ja svoju zovem Kuja. Jer je kuja. Jer od mene napravi kuju i jer se ne volimo pretjerano. Nit ja volim nju, nit ona voli mene. Družimo se tjedan dana i onda svaka svojim putem do sljedećeg susreta.
Dečki misle da cure nekad pretjeruju kad kažu da imaju pms, kad su mrzovoljne.. Jel ti znaš kak je to krvarit tjedan dana, kad se osjećaš ko da te tisuće mačeta Sulejmana Veličanstvenog probada u trbuhu? Ne znaš. Ne znaš jer nemaš maternicu i budi sretan da nemaš. Znaš kaj još nemaš? Nemaš pravo prigovarat jer mi prigovaramo. Rule number 1. Voli svoju curu/sestru/mamu/ženu/kćer makar ti prijete da će te udarit. Neće. Okej, možda hoće, al neće to napravit namjerno i to ne znači da te ne vole. To znači da im je trenutno teško i da se vratiš za par minuta kad tableta protiv bolova počne djelovat.
Ak si muško i još uvijek ovo čitaš, bravo! Svaka čast stari! Nisam rekla da neće bit gadno. Ak više ne čitaš, tipično. Čim postane gadno, date petama vjetra.
Prvo, mislim da mogu slobodno u ime ženskog roda reći - oprostite. Tih tjedan dana nismo divne, vlastita majka nas ne može voljet tih tjedan dana, kamoli vi. Al hvala, trpite nas makar smo grozne i makar smo raspoloženja "odi tu, daj mi pusu! Nemoj me ljubit namjestila sam se na krevetu! Daj me zagrli, boli me. Nemoj me dirat, boli me još više! Donesi mi čokoladu. Pa neću ovu s jagodama, daj mi oreo! OREO! KAJ JE TAK TEŠKO SKUŽIT DA HOĆU OREO?! Kud sad vraćaš ovu s jagodama, daj mi tu dok ne doneseš oreo..."
Sljedeća situacija, znaš ono kad ti iskoči pop up "Poštovani korisniče Google chormea, danas ste sretan dobitnik!" (ak znaš kak da se to prestane prikazivat, molim te reci mi dok nisam bacila laptop kroz prozor jer imam nekoliko aplikacija za blokiranje pop up-ova al madefakerz su očito otporni na njih jače neg Rambo na metke). Ista stvar je i s ženskim problemima ko i s tim pop up prozorima. Prozori iskoče baš u momentu kad ti hitno trebaš pogledat mail il odgovorit nekome na poruku. Ovo ti dođe dok nonšalantno sjediš na vlaku. U jednom momentu si chillaš, maštaš, divno ti je. U drugom momentu si, o-o, curo nije dobro. Preznojavaš se, ne znaš dal imaš tampone u torbi, smišljaš u glavi velki plan kaj napravit jer ovo je krenulo i ne zaustavlja se.
Situacija broj 3 (jel je 3? Ne znam, ne brojim. Rekli bumo da je 3). ČOKOLADA! Da, jedina stvar koja je vrijedna dizanja iz kreveta za vrijeme tih dana je čokolada. Najgori ishod situacije je da nisi bila spremna na to i mislila si da si se naoružala svom potrebnom municijom za sljedećih tjedan dana, al si zaboravila čokoladu. Postaneš tužna jer ti se čokolada jede i jer nemreš bez nje u tim teškim trenutcima, a nema je. Već je kasno navečer, vani je hladno, svi bliži dućani su zatvoreni, a ti ležiš doma i moliš se da preživiš noć bez tog paketa sedativa. I feel you girl.
Situacija broj 4. Kiše ti se. Kihneš i najednom BUM! Nisam rađala, al vjerujem da je tak neki osjećaj ko i kad ti pukne vodenjak. Zamisli da cijeli dan nosiš balon pun vode među nogama i kad kihneš balon pukne. Da...
Situacija broj 5. Sjediš ispred ormara i tražiš onu trenirku koju si nosila prije točno mjesec dana jer je divna i udobna i jedina te ne steže. Svaka cura ima takvu trenirku. SVAKA! Na kraju ju ne uspiješ pronaći i opet si tužna što nas opet vodi na situaciju broj 3.
Situacija broj 6. "Kaj si tak nervozna?" Stvarno? Hormoni mi divljaju, boli me svaki atom tijela, bole me trepavice ej, u glavi računam za kolko sati moram promijeniti tampon, nemam čokoladu, a ti me pitaš kaj sam nervozna. Nemoj me to pitat, to me čini nervoznom!
Situacija broj 7. Jedeš. Jedeš doslovno sve. Obećala si si da ćeš pazit na prehranu, al eto, desilo se i to. Misliš si "oke, pojest ću još onaj hot dog umotan u pizzu, pečen u purici kraj koje su mlinci, a ko prilog ću pojest kebab u sam stavila 3 kile nutelle, pa valjda neću dobit koju kilu." Nema veze, smiješ jest. Jedi. Imaš ostatak mjeseca da te kile skineš.
Situacija broj 8. I just had seeeex and it...STOJ! Nisi. Voljela bi više od svega da jesi jer ti hormoni luduju, al nisi. Odi si legni, plači i jedi čokoladu. Još samo par dana pa ćeš si moć pjevat da jesi.
Situacija broj 9. Akne. I hate all of you and I want you to drop dead. Hvala.
Situacija broj 10. Zašto Božee neemaaam pimpeeek?! Ili ono "Evo majke mi ak bol ne prestane za 5 minuta (popila sam tabletu prije pola sata, već je trebala počet djelovat! ZAKAJ NE DJELUJE?!), ide po tatina kliješta kojima popravlja odvod i isčupat ću si maternicu van pa nek onda boli, gadura jedna!"
Poštovani korisniče Google Chromea, danas Vam je sretan dan! Dobili ste!
Zašto si niska?
155. Toliko metara mogu pretrčat, a da ne ostanem bez zraka. Toliko palačinkica s nutellom bi voljela pojest. Toliki je opseg Žakovog vrata (stvarno ne znam zakaj sam se u zadnje vrijeme na njega namjerila, sori, nije niš osobno). 155. To je broj centimetara moje visine. Da, ne rastem od 6. osnovne. Problem? Normalno da nije, makar mnogo ljudi misli da je.
Simpatično mi je kad ljudi misle da imam komplekse zbog svoje visine. Simpatično mi je kad mi vele "AHAHHAHAHAHAHAHAHAHA *gušenje od smjeha * HAHAHAHAHAH kak si niska!! Kak te nije sram toga kaj si tak niska?! HAHAHA"
Trebalo bi me bit sram toga jer sam visoka 155 cm? Kak tebe nije sram kaj jednako toliko kila težiš? Ja nisam kriva jer ne rastem više i to nemrem promjenit, al ti možeš! Možeš reć NE čokoladi i možeš probat zdravije jest, tjelovježba te neće ubit. Al ne želiš, jer si ljenčina i jedini kog bi trebalo bit sram si ti.
"Imaš tak velki mobitel, pa nemreš ga primit u ruku kak si mala AHAHAHHA"
Ma nemoj? Vidiš da mogu. Ti svoj pimpek možeš primit u ruku, i to ne zato jer imaš velke ruke neg jer imaš mali pimpek. Pincetom ga držiš u rukici.
"Vi mali ljudi imate fetiš na velke stvari!"
Nemamo. Ima i nas normalnih ljudi kojima veličina nije bitna. Ima i nas koji ne lažemo o veličini jer nismo Vakula kojem svaki dan u glavi napada 18 cm snijega, a vani je sunčano.
"Kaj ti trebaš nekog pozvat da te digne da možeš dosegnut onu majicu na najvišoj polici u dućanu?"
Ne trebam, hvala na pitanju. Naučila sam sama. Imam svoje life hacks za takve situacije. Jednostavno uzmem neku vješalicu i sama si dosegnem. Nemoj mislit da ak sam mala, da sam nemoćna i da se ne znam snaći.
"Kaj se možeš seksat kad si tak mala? Mislim.. Kak to izvodiš? HAHAHA SIGURNO NEMREŠ!"
Mogu. I izgleda bolje neg ćeš ti ikad doživjet jer u ovom slučaju niko ne treba dizat trbuh da si vidi malog i da vidi kud cilja (što je, pretpostavljam, slučaj kod tebe).
"HAHAHA Tolko si mala da nemreš s nogama do poda!"
Nemrem. Al kad sam ja ikad sjedila normalno? Ja uvijek sjedim na jednoj nozi, eventualno klečim. Udobnije mi je. Ne znam sjedit normalno, al hvala kaj se brineš oko toga da meni noge ne dolaze do poda, dok pod tvojim nogama pod škripi.
Samo neki od komentara. I znaš kaj? Ne bole me. Ne smeta mi. Meni je divno to kaj sam mala. Divno mi je kad moram stat na prste da poljubim i zagrlim nekog. Divno mi je kad mogu kupit traperice na dječjem odjelu i platit ih puno manje nego kaj bi na odjelu za odrasle. Divno mi je mi ni jedan krevet nije prekratak. Divno mi je kad se mogu stisnut u svaki kut, u svaki prenatrpani auto i kad se ljudi ponekad ponašaju zaštitnički prema meni jer sam mala.
Nemoj bit kreten i spuštat ljudima zbog toga. Nije lijepo. Ne smetaju mi tvoje primjedbe i kritike. Više mi smeta to kaj si glup/a. Žalosti me to kaj si glup/a, a ne volim bit žalosna. Voljela bi da i ti imaš nešto 155. Da imaš IQ koji iznosi 155. Al prema gore navedenim komentarima, nemaš ni 55.
Sad jednom zauvijek, MALIM LJUDIMA NE SMETA NJIHOVA "VISINA". Amen.
Odi si pojedi čokoladu, bit će ti lakše.
