Nemoj biti Govance. Budi Sarmica.
Volim ove hladnije dane kad liše pada s drveća i pada kiša.. Opet smo došli na "kakao i film". Ma koga zavaravam hej, vani je još uvijek toplo. Ljudi još uvijek odlaze na more makar zaokruženo možemo reć da je već kraj 9. mjeseca. Skoro.
Al znaš čemu je meni kraj? Meni je kraj mojim živcima. Neki dan mi je žena u autu uredno uzela prednost na cesti i još mi maše tipičnom balkanskom gestom za "koji k oćeš?!". E pa oću da daješ jebeni žmigavac, eto kaj oću! Jel to tak teško? Nije. Al ti to ne znaš. Isto kak ni Jozo ne zna upalit svjetlo i Saša, Tin i Kedžo ne znaju da godina nekad nema 365 dana. Godina, a? Godina. Dobra godina..
Od takvih ljudi mi je muka. Pa kaj nemreš odvojit jebenu sekundu da upališ žmigavac? Kaj da nisam ja stajala na zebri pred semaforom koji MENI svijetli ZELENO neg neki dečkić koji se vraća doma iz prvog razreda? Baš mi je muka. Doslovno muka. Glupačo!
Muka mi je jer sam bolesna. Znam, znam da bi trebala bit sretna jer mogu cijeli dan u krevetu ležat i gledat filmove i pit kakao, al nisam sretna. Nisam sretna jer sam tolko bolesna da sam izgubila okus i mogu popit litru kakaa a da mi kakao uopće nema okus po kakau! Znaš ti koje su to patnje? Joj i bolje da ne znaš. Il još gore! Jedeš najfiniju Milkicu na svijetu, a imaš okus ko da razvlačiš slinu vamo tamo. Mislim da nema filma koji nisam pogledala u proteklih par dana i da nema albuma kojeg nisam preslušala. Leđa bole, što od kašlja, što od ležanja. To me živcira.
Živcira me još jedna stvar. Ne znam dal meni na čelu piše "da, molim te, reci mi kak si se ti razgovarao s bivšom curom". Eto u zadnjih tjedan dana su mi 3 dečka (među kojima i jedan kojeg simpatiziram, recimo to tako) rekla istu stvar. Ne, ne znam da ste pričali, ne znam zašto ste pričali i ne želim znat jer me boli malo pimpek i za tebe i za nju i za to kaj ste pričali! Mislim da je takav friendzone najgori. Kad ti ne veli izravno "ti si meni draga" neg to sam shvatiš iz načina kak ti priča o curi.
Imam jednu frendicu. Neg se za potrebe ovog posta zove Sarma. Zakaj sarma? Jer volim sarmu jednako kolko volim i nju, a to znači da ju volim puno. A i kul mi zvuči. Dakle, Sarma je imala dečka. Nisu bili skupa, al su se nalazili dosta dugo i sve je vodilo prema tome da budu skupa. Dok jednog dana, dečko, koji se za potrebe ovog posta zove Govance, nije izjavilo "čuj.. ti si meni draga, ali.." I kaj sad? Ja sam ko prava prijateljica svojoj Sarmi bila utjeha. Sarmica se oporavila i opet je okej, a Govance? Govance uvijek ostaje govance.
Ljudi jesu govanca. Neki malo veća, neki malo manja. Neki ti ne staju na semaforu, neki ti šire zarazne viruse, a neki su jednostavno govanca jer ne mare za tuđe osjećaje. Nemoj bit takav. Stani na semaforu kad moraš i daj žmigavac. Stavi ruku na usta kad kašljaš. Nemoj se smijat ak nekome padne hamburger na pod (ovo je velika tuga i bol). Pusti ispred sebe u dućanu nekog ko ima dvije stvari u ruci dok ti voziš armiju kolica i košara. Al najvažnije, Govanca, nemojte Sarmicama govorit da su vam drage ALI... Nemoj bit Govance. Budi Sarmica. Sarmice su dobre, fine i ljudi ih više vole od govanca. Budi Sarmica i zamotaj se u zelje i budi yolo. Sarmica.
Velika mama
Day off. Dan za trenirke. Dan za kakao. Ne znam zakaj sam tolko opsjednuta s tim kakao. Vjerojatno jer ne pijem kavu pa ono.. Enivej, trenirke! Stvar izmišljena u svrhe tjelovježbe, a korištena u apsulutno suprotne svrhe- vucaranje po kući do 5 navečer kad skužiš da je vrijeme za, pogodi kaj, FILM I KAKAO.
Malo listam po Fejsu i vidim post u kojem netko, tako bezobrazno blati siroticu Emu Watson jer je pazi ti to, obukla loš styling. Normalno, sad se svi zgražaju, a ne žele priznat da i oni doma u ormaru ziher imaju neki takav komad obleke koji je tu za one dane. Dajte curi mira, žena ko i svaka druga. Neda joj se svaki dan šminkat i bit dotjerana, ima svoje mušice, ima mengu i grčeve. Nije niš posebno jer je poznata, samo joj je malo teže jer nema privatnosti i to je to.
Dalje, Big Brother. Stvarno žalim ljude koji se prijave i uđu u kuću. Ne shvaćaju da su izabrani jer je produkcija željela što čudnije ljude da testiraju granice do kud je netko spreman ići za novac. Oke, da i dobiš pare na kraju, kaj imaš? Imaš pun k para ko dreka, al si platio te pare cijenom da sad cijeli Balkan zna kad i kak ti briješ noge, kad te stisnulo na wc, kak stišćeš prištiće (ne glumi da to ne radiš, svi to rade), da si zmazan jer jedeš ko malo prase ko i svi normalni ljudi i slične gluposti. Pa kaj je vrijedno toga? Daj zamisli da te mama vidi kak se seksaš, il još gore, tata! Dal bi te bilo sram da te uhvate na dijelu u vlastitoj sobi? Jel da da bi? Zakaj te onda nije sram kad te gledaju na televiziji skupa sa svom rodbinom i susjedima i svima koji te znaju? Zabranjen je seks na javnom mjestu. Zakaj onda nije u takvim emisijama? Jer face to the truth, televizija je u zadnje vrijeme postala javno mjesto.
I onda? Iz kojeg razloga ljudi zabijaju nos u tuđe stvari i živote? Jer im je zabavno? Nije, neg njihov život nije dosta zanimljiv. Želiš da ti bude zanimljiv? Ugasi televiziju, odi van, nađi dečka/curu, i poseksaj se na miru i privatno ko i svi drugi ljudi. Nemoj da te mama gleda kak ne znaš stavit kondom i kak nemreš iz prve pronać "ulaz". Jer na kraju krajeva, ne gleda te veliki brat, gleda te velika mama.
Kakao i film.
Radim. Puno previše. Svaki dan, 6 dana u tjednu. Rijetko imam onih 5 minuta za sebe da si namiru pojedem čokoladu ili sladoled ili palačinkice. Al takve trenutke najviše cijenim. Znaš ono kad sjediš cijeli dan na poslu i razmišljaš o tome kak te doma čekaju palačinkice, kakao i film na laptopu? E takvi momenti me nekad održavaju takvom kakva sam.
Općenito smo svi prezaposleni u zadnje vrijeme. Posao stavljamo na prvo mjesto. Al zakaj? Život je jedan, daj idemo ga iskoristiti bolje od toga da sjedimo po uredima. Čista robotizacija. Jedan od najboljih citata ikad je "ako radiš da bi živio, zašto se ubijaš od posla". Živa istina. I u čem je problem? Zakaj nemremo jednostavno pustit sve, sterat sve i živjeti kak hoćemo? Strah nas je onoga, kaj budem bez posla?! Živjet ćeš! Neće ti biti lako i nećeš uvijek imat sve kaj hoćeš, al ćeš bit sretan. Bez stresa. Bez zajebancije. Sretan. Vidiš. Sretan. Nije tak teško.
Imam slobodan dan danas. Čudno mi je skroz. Probudila sam se u 8 (zašto pobogu?!), makar sam bila vani do 3 ujutro. Al mi je lijepo. Makar sam mamurna AF. Popila sam kavu s tatom i sad si sjedim i pišem blog. Tolko sam zaokupljena poslom i karijerom da mi je čudno kad nisam na poslu i čudno mi je kad nemam kaj radit. Nisam navikla na slobodno vrijeme. Al mi se sviđa. Danas je dan kad si mogu napravit palačinkice. Kad mogu pojest čokoladu ili sladoled. Kad mogu birat filmove koji ću cijeli dan gledat. Danas je dan bez obaveza pa prema tome, danas je divan dan. Kiša, dekica i kakao pred televizorom. Vesele me takvi hladni jesenski dani.
Vidiš kak je malo potrebno za sreću? Vidiš kak si sam sebi dovoljan da budeš sretan i kak ti ne treba niko drugi? Tvoj dečko/cura te ne poštuje i ponaša se loše prema tebi, ne zaslužuje te? Pusti to, napravi si kakao i gledaj film.
Tvoj šef se prema tebi ponaša loše i sav svoj stres iskaljuje na tebi iako znaš dobro da se trudiš i da daješ sve od sebe? Pusti to, napravi si kakao i gledaj film, al u tvojem slučaju je dopušteno u kakao dodati malo ruma. Imaš bilokakvih drugih problema u životu koji ti se čine bezizlazni? Pusti to, skuhaj si kakao i gledaj film. Jednostavno je. Zagriješ mlijeko, dodaš kakao i šećer, nađeš film, pustiš film i bar na kratko zaboraviš probleme. Provedi cijeli dan u krevetu, opusti se, neće svijet propasti. Napravi danas, barem na 5 minuta, nešto za sebe, nešto kaj te usrećuje. Vidiš sad kak si sam sebi dovoljan za sreću i da ti ne treba niko drugi? Nadam se da vidiš. Jer si sam po sebi svoj i na kraju dana kad svi odi, ostaješ samo svoj. Voli se. Opusti se i uživaj u životu. Makni od sebe ljude koji te ne zaslužuju i koji su loši prema tebi, budi bolji. Jer možeš. Pusti to. Napravi si kakao i gledaj film.
Nemoj da imam veća muda od tebe.
Mislim da nije dobar način započeti prvu rečenicu bloga sa "hejtam se", al ono. Hejtam.
ZABORAVILA SAM SI USER I PASS OD STAROG BLOGA! Pobogu ženo. Prvi put u životu odlučim staviti neku novu riječ za lozinku i gle kaj se dogodi. Zaboravim. Trebala sam za lozinku staviti "tortilje". To ziher nebi zaboravila jer se tortilje ne zaboravljaju.
Uglavnom. Imala sam jedan blog. Super blog. Divan blog. Išlo mi je. Ljudi su me čitali, ja sam čitala njih. Svi sretni i zadovoljni.
Idemo probat opet? Daj ajmo. Oke. Počinjem.
Ovaj post je za sve cure, velke cure koje su zapravo još uvijek u dubini srca male, al im je nametnuto da budu "Fulultrasuperduperekstra velke i jake cure" jer hej, budi velka curica i nemoj plakati. Standardna rečenica koju ti priča mama dok imaš pet godina i kad te fura na vađenje krvi, jer dobro zna kolko to hejtaš i da ćeš opet tetu medicinsku sestru udarit tenisicom po faci i da ćeš ju chrisbrownat. Enivej. Ima jedan dečko... Da, zakaj uvijek ima taj jedan dečko? Ne znam. Long story short- gle čuda, dečko mi se sviđa! Sviđa mi se više neg palačinkice s nutellom i bananom i više neg pohani Snickers (probaj si to, fino ti je).
Dečko je super, pričamo o svemu i drag je. Ima u sebi tu neku stranu koja ga tjera da se brine za druge i da se prema svima ponaša zaštitnički. Kul je to. Al dečko ima teret. Da.. Vuče jedan velki kofer za sobom (ne vuče doslovno, metafora, kužiš?) na kojem piše "neću se vezati". To mi je relativno oke jer ono, neću ni ja. Al sam si malo razmišljala. S vremenom budem se zaljubila u njega, ko i svako glupo tipično žensko. Nije lijep osjećaj kad već na početku znaš da bude na kraju boljelo like a motherfcker. Glupo mi je jednostavno. Nemam više 15 godina da se igramo mačke i miša pa ono, koji bude koga prije zbario. Neda mi se to. Oke mi je ovak, lijepo dok traje. Ne znam. Neću niš govorit jer ne završi ni slavno ni dobro kad ja želim bit iskrena pa stresem sve u facu, a on si nek onda misli. Ovaj put se nebudem trudila, nebudem ja prva zvala na dejtove i nebudem ja prva rekla ono "sviđaš mi se". Bila budem living my life, doing my things...
Možda to pali. Jer ova metoda da velim direktno kad mi se neko sviđa očito nije dobra metoda jer je nejebica prisutna godinu dana. Čekam da me svemir pimpekodbloka. Al svako to čekanje se pretvori u to da budem zajebana, a ne poje i da moram glumit Ivanu Brkić i pjevat zaboraviii ne traži oči boje keeeeesteeenaaaa. Očito budem ja morala zaboravit na pimpek kak je krenulo. Ne znam kaj je muškima tolko veliki problem reći curi izravno odmah, čim sve preraste prijateljski level, dal im se sviđa ili ne. Umara me ovo više, daj ono, odluči se. Nemoj da ja opet sve moram započinjat. Nemoj da ja moram bit veće muško i imat veća muda od tebe. Jer nisam muško. Da sam muško, nebi mi trebalo muško u životu.
